Uljarevićku je činjenica da još prošle godine Etički odbor UCG nije osudio profesora Stamatovića toliko razjarila da i dalje nasrće u pokušaju da on po svaku cijenu bude okrivljen, piše IN4S.
„Lica koja javno pljuju i vrijeđaju ljude proglašavaju se nevinima, a njihovo pljuvanje po osobama naziva se stvaralačkom slobodom. Tu su dvije dežurne teme stigmatizacije, navodni seksizam i plagijarizam, jer se ne može izaći otvoreno sa pozivanjem na nacionalnu diskriminaciju“, rekao je ovim povodom, u izjavi za IN4S, profesor Stamatović.
On ističe da je kao eksponirani javni srpski djelatnik, idealna „lovina“ za pomenutu NVO. Kao paralelu njegovom „slučaju“, profesor Stamatović javno pita zašto Uljarevićka i njena NVO nisu pokrenuli priču o postupku za oduzimanje zvanja redovnog profesora dr Živku Andrijaševiću, ako se zna da je pravosnažno osuđen za plagijat pred Etičkim odborom UCG. Tvrdi da su se time stekli svi uslovi za pokretanje postupka.
„Dakle, radi se selektivno. Jasno je da sam kao eksponirani srpski javni djelatnik idealna „lovina“ za ovu NVO. Stoga javno i vrlo jednostavno generativno pozivam rektorski kolegijum i Upravni odbor UCG, da već jednom kažu ko je šef na UCG, da li Uljarevićka i njena NVO, ili legitimni organi i ovlašćena lica na UCG?!“, saopštava profesor Stamatović i dodaje:
„Ispada da Univerzitet Crne Gore preko svojih organa nema kapaciteta da se bavi određenim slučajevima i pratećim anomalijama, nego to treba da za njih radi neka NVO sa krajnje sumnjivim načinom finansiranja i kriterijumima za ocjenjivanje nečijeg akademskog rada. Ako neće da se izjasne i oslobode nas ovog prljavog nasilja, nama Srbima na UCG ostaje da se samoorganizujemo i pokrenemo akciju naše javne zaštite. Pitam javno ko je nakon mene sljedeća meta Uljarevićke?“, kaže Stamatović.
Profesor Stamatović smatra da je ovo, u nepune godinu dana, drugo po redu tzv. utuženjе, bacanje dimne bombe za proces koji se trenutno odvija na UCG.
Kako kaže, radi se o produženju ugovora jednom kolegi sa njegovog studijskog odsjeka, koji je prije pet godina primljen za docenta bez ikakvih referenci za tu oblast, na siledžijski način pritiskom starog režima i na opštu sablazan katedri za istoriju u regionu.
„Pokretanjem hajke na mene po drugi put, za moj navodni plagijarizam želi se skrenuti pažnja sa operacije prijema koja se izvodi. U drugom slučaju radi se takođe o klasičnom silovanju nauke i namjeri da se doktorira na bazi plagiranja i lažnog prikazivanja podataka“, zaključio je profesor Stamatović.
Ešalon stalno gleda šta je Aleksandar Stamatović rekao i objavio. U vezi sa navodnim plagiranjem dva članka i najnovijeg pokušaja dokazivanja njegovog navodnog plagijarizma, profesor Stamatović kaže da je članak poslat jednom referentnom bugarskom časopisu još u aprilu 2021. godine i to dok je već uveliko radio na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu i nije imao nikakve veze sa UCG.
Festival „Biser Jadrana“ 2026. raspisao konkurs za najbolju kompoziciju u kategoriji pop, zabavne i mediteranske muzike
Objavljen prvi trejler za “Kuću zmaja 3”: Izdaje i velika bitka
Budvanske poklade održane po planu uprkos jakoj kiši
„Članak u bilo kom smislu nije prikazan za moju bibliografiju na UCG. U vezi sa njim nije dobijena nikakva novčana ili univerzitetska nagrada. Na osnovu ovog članka nije ostvaren bilo kakav izbor u moje zvanje. Na njemu je afilijacija Univerziteta u Istočnom Sarajevu i moj tadašnji odgovarajući službeni mejl“, pojašnjava profesor Stamatović i dodaje da se više puta obraćao, u naredne dvije godine, uredništvu tog časopisa.
„Nijesam dobijao bilo kakav odgovor o statusu mog članka. Kada sam u aprilu 2023. godine prešao na UCG, odjavio sam i službeni mejl, tako da više nijesam mogao imati komunikaciju sa navedenim časopisom što je lako dokazivo. S obzirom da više nijesam imao nikakvu mogućnost komunikacije sa bugarskim časopisom, članak sam ponudio drugom referentnom časopisu u Rumuniji da bi bio objavljen u poslednjem broju za 2023. godinu. Tek naknadno sam saznao da je ista verzija članka objavljena nekoliko mjeseci kasnije u bugarskom časopisu nakon rumunskog. Svo epohalno otkriće oko mog navodnog plagijarizma svodi se na to da su jedan istoričar i jedan politikolog objavili u istom broju bugarskog časopisa u koautorstvu članak. Oba pripadaju strukturama starog režima. Naravno, čitav taj ešalon stalno gleda šta je Aleksandar Stamatović rekao i objavio. Otuda to epohalno otkriće plagijarizma.“
