Pad indeksa i skroman promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je saopšteno da je bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore zabilježio u trećem kvartalu realni rast od 3,1 odsto.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, oslabio je 0,7 odsto na 1.204,74 poena, a MONEX 1,1 odsto na 18.590,83 boda.
Promet je iznosio 162,3 hiljade EUR i bio je oko tri puta veći od prošlosedmičnog.
Najveće učešće u prometu imale su akcije budvanskog preduzeća Montenegro-Express group. U srijedu je na Montenegroberzi prodato 2,84 odsto akcijskog kapitala te kompanije za 125,35 hiljada EUR.
Cijena po akciji je iznosila 22 centa i nije se mijenjala u odnosu na prošlu sedmicu.
Rasle su akcije Hemijske industrije Poliex Berane 43,8 odsto na 74,5 centi, Elektroprivrede (EPCG) 1,6 odsto na 5,7 EUR i Jugopetrola 1,2 odsto na 15,94 EUR.
Gubili su Željeznička infrastruktura (ŽICG) 20 odsto na 9,6 centi i Izbor Bar neznatno na 0,4 centa.
Pojeftinila je i akcija kompanije Održavanje željezničkih voznih sredstava (OŽVS) 19 odsto na 1,35 EUR, Poslovno-logističkog centra Morača deset odsto na 4,5 EUR, Crnogorskog Telekoma 1,7 odsto na 2,31 EUR.
Nepromijenjenu cijenu akcije zadržali su Marina Bar tri EUR, Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) 1,2 EUR i Luka Bar 30 centi.
Prema preliminarnim podacima Monstata, BDP Crne Gore je u trećem kvartalu iznosio 2,57 milijardi EUR, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 2,39 milijardi EUR.
Festival „Biser Jadrana“ 2026. raspisao konkurs za najbolju kompoziciju u kategoriji pop, zabavne i mediteranske muzike
Objavljen prvi trejler za “Kuću zmaja 3”: Izdaje i velika bitka
Budvanske poklade održane po planu uprkos jakoj kiši
Sedmicu je obilježila i vijest da je Ministarstvo finansija uspješno obezbijedilo 450 miliona EUR isključivo za stvaranje fiskalne rezerve za narednu i 2027. godinu, u skladu sa Zakonom o budžetu i ovogodišnjom Odlukom o zaduživanju.
“Na ovaj način osigurana je stabilna i pravorevemena budžetska podrška za uredno ispunjavanje svih obaveza države po osnovu otplate duga”, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ukupne potrebe finansiranja države u narednoj i 2027. godini iznose oko 2,2 milijarde EUR, od čega se oko 1,6 milijardi odnosi na obaveze po osnovu dospijevajućeg duga, dok se preostali iznos, od oko 600 miliona EUR, odnosi na finansiranje kapitalnih i razvojnih projekata od strateškog značaja.
Ugovor o kreditnom aranžmanu zaključen je sa renomiranim međunarodnim finansijskim institucijama (Merrill Lynch International, MUFG Bank, Société Générale, OTP Bank, Erste Group, AKA Ausfuhrkredit-Gesellschaft i Eurobank Private Bank Luxembourg) što potvrđuje visok nivo kredibiliteta Crne Gore na međunarodnom finansijskom tržištu.
Iz Ministarstva su kazali da je aranžman ugovoren pod izuzetno povoljnim tržišnim uslovima – šestomjesečni Euribor uvećan za marginu od 2,5 odsto, što prema aktuelnim tržišnim kretanjima odgovara ukupnoj kamatnoj stopi od oko 4,5 odsto.
Crna Gora je, prema podacima resornog ministarstva, u prvih deset mjeseci ove godine ostvarila deficit budžeta od 118,8 miliona EUR, što je 1,5 odsto procijenjenog BDP-a.
„To je značajno bolje ostvarenje u odnosu na planirani deficit od 210,1 miliona EUR, što pokazuje odličnu fiskalnu disciplinu. Takođe, ostvaren je suficit tekuće potrošnje od 95,7 miliona EUR, što predstavlja dodatni indikator pozitivnog fiskalnog stanja“, navodi se u saopštenju.
Od korporativnih novosti, izdvaja se da je Odbor direktora EPCG imenovao Zdravka Dragaša za izvršnog direktora kompanije.
„Dragaš je izabran nakon sprovedenog javnog konkursa i kompletne procedure koja je obuhvatila pregled i obradu prijava od stručne komisije, te intervjue koje je sprovela Komisija za imenovanje. Posebna pažnja tokom postupka posvećena je predstavljenim planovima razvoja i unapređenja poslovanja u narednom mandatu“, navodi se u saopštenju EPCG.
Regulatorna agencija za energetiku i regulisane komunalne djelatnosti (REGAGEN) donijela je odluke o privremenim cijenama i naknadama za narednu godinu, koje će uticati na rast od oko dva odsto konačne cijene električne energije za domaćinstva.
Tako bi domaćinstvo sa prosječnom potrošnjom imalo rast od nešto manji od jednog EUR.
Poskupljenje se odnosi samo na korekcije troškova za prenosni sistem. Regulator ne utiče na dio računa za potrošače koji se odnosi na trošak proizvodnje električne energije (aktivna energija više i niže tarife) koja pripada EPCG i koja iznosi oko 40 odsto ukupnog računa.
EPCG ima mogućnost da poveća cijenu ove stavke, ukoliko je došlo do poremećaja na tržištu – rasta troškova proizvodnje ili nabavke cijene iz uvoza, ali tu mogućnost nije koristila već 15 godina. Iz kompanije su nedavno saopštili da još analiziraju stanje na tržištu i da će povećanje njihove stavke na računu biti krajnja mjera.
Sedmicu je obilježila i vijest da su Aerodromi Crne Gore (ACG) opslužili tri miliona putnika, prvi put u istoriji.
