Stručnjaci savjetuju postepeno vraćanje svakodnevnim obavezama, te rad na fizičkom i mentalnom stanju.
Do depresivnog raspoloženja dolazi usljed kraćih dana, povratka obavezama i smanjenja “euforije” nakon praznika, objašnjava psihološkinja Stela Burzanović.
“Kako brzo prođe praznična euforija, vraćamo se u realnost. Još jedan od razloga je što se tokom praznika povećava i naboj emocija, pa osobe kojima nedostaju osobe kojih nema, povećavaju se negativne misli tokom januara”, kazala nam je psihološkinja, Stela Burzanović.
Jedan od razloga za loše raspoloženje mogu biti i finansijski problemi jer se građani istroše tokom praznika, navodi Burzanović i napominje da takođe znatno utiču i nedostatak sunca i fizičke aktivnosti. Ističe da razgovor sa bliskim osobama može pomoći da se prebrodi januarska kriza.
“Razgovor je ključ ka rješenju naših negativnih misli i emocija. Ovo što smo pomenuli, da poguramo sebe da što više budemo na otvorenom, da planiramo dnevne aktivnosti i finansije. I kada se vratimo poslu, u početnim danima, ne pretrpavati se poslom”, rekla nam je Burzanović.
Praznici mogu biti okidač za produbljivanje emocija onima koji se suočavaju sa narušenim mentalnim zdravljem, naglašava Burzanović i savjetuje da se obrate stručnim licima za pomoć. Ipak, dodaje, i dalje postoje predrasude.
“Vidimo boljitak i progress u odnosu na prethodne godine, ali i dalje treba raditi na razbijanju stigme, iako smo na dobrom putu. Treba to shvatiti kao otvoren razgovor, u četiri zida, da podijelimo to što osjećamo, misli koje nam se kovitlaju”, navodi za našu televiziju psihološkinja.
Burzanović podsjeća da je otvorena besplatna psihološka linija 1555 i apeluje na građane da se jave ukoliko osjećaju nelagodu, a potrebna im je pomoć i empatija. Anonimnost je, poručuje, garantovana.
