Kako navode, ovaj iznos investicija za tzv. dodatne objekte OIE, odnosno velike solarne i vjetro elektrane, sadržan je u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana, za koji javna rasprava traje još desetak dana. Radi se o ključnom strateškom dokumentu za trasiranje budućeg razvoja energetike u zemlji, a na čije donošenje se kasni već tri godine”, navode iz ASP-a.
„Ukupni budžet je 1,5 milijardi eura do 2030. godine, a uzimajući sve elektrane planirane za rad nakon 2030. dodatnih milijardu eura raspoređenih na 12 godina (2024-2035)“, navodi se u dijelu projektovanih troškova za dodatne objekte OIE, uz navođenje da su izvori finansiranja Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), komercijalne banke, privatni investitori i državni budžet.
Međutim, kako dodaju iz APS-a, iako su bili dužni da navedu procjene uticaja na budžet, samo se konstatuje da to „zavisi od postignutih cijena i ugovora o otkupu električne energije dodijeljenih aukcija.“
Pojašnjavaju da je prema Zakonu o obnovljivim izvorima energije, usvojenim u parlamentu prošlog avgusta, uveden sistem tzv tržišnih premija zasnovanih na ugovorima o otkupu električne energije, koji se dobijaju na javnim aukcijama. Ministarstvo energetike pokrenulo je ovog mjeseca prvu aukciju.
“Do sada su dodjeljivane subvencije privatnim investitorima, a praktično se i kroz model tržišnih premijera radi o nastavku finansiranja privatnih biznisa”, navodi se u saopštenju.
Akcija za socijalnu pravdu nedavno je objavila da su za deceniju građani platili oko 95 miliona subvencija privatnim firmama za proizvodnju struje.
“Mnogo je projekata koje razvijaju privatni investitori i EPCG. Dok EPCG nije potrebna podršku u finansiranju, a samim tim i podrška Vlade kroz ugovor o otkupu električne energije, većini investitora je ona potrebna. Stoga se očekuje da će za određeni dio instalisane snage novih OIE elektrana biti potrebna podrška…”, navedeno je u Nacrtu akcionog i klimatskog plana.
Pored toga, kako ističu iz ASP-a, ne samo da je izostala procjena uticaja na Budžet, već je izostala i procjena uticaja tolikog obima investicija na budući razvoj prenosne mreže i investicije Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), koje plaćaju potrošači kroz račune za struju.
„CGES je usvojio Investicioni plan za period 2024–2028. kojim je predviđeno ulaganje od 198 miliona eura u razvoj i modernizaciju prenosne mreže. Međutim, nije definisan iznos za projekte koji će se realizovati nakon 2025. godine, jer su studije i idejni projekti u pripremi“, priznaje se u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana.
Festival „Biser Jadrana“ 2026. raspisao konkurs za najbolju kompoziciju u kategoriji pop, zabavne i mediteranske muzike
Objavljen prvi trejler za “Kuću zmaja 3”: Izdaje i velika bitka
Budvanske poklade održane po planu uprkos jakoj kiši
ASP ukazuje da je nesporno da bi i dio realizacije planiranih investicija za OIE doveo do uvećanja investicija CGES-a, što bi finansirali građani kroz veće račune za struju, zbog čega bi krovni energetski dokument morao da ponudi i procjene o uticaju na račune za struju.
Centralni događaj u okviru javne rasprave za ovaj dokument, koji otvara prostor za ogroman uticaj na potrošače, ali i brojne građane, jer se planira da milioni kvdarata crnogorske zemlje budu „popločani“ solarnim panelima i zauzeti pod vjetro generatorima, održan je juče u Privrednoj komori.
