Poslednji direktor Robnih rezervi prof. dr Miro Blečić na pitanje o tome je li bila strateška greška ukinuti robne rezerve ističe da je to očigledno jer ima svoje uporište u realnosti.
,,Međutim, moramo biti objektivni i reći da nikad nije kasno da se nešto ispravi – ako je već napravljen takav propust. Nama i bilo kojoj drugoj državi je nužan oblik rezervnog potencijala koji se ne smije više koristiti u klasičnom smislu – da stoji na lageru a da se ne zanavlja i da nije u funkciji podsticaja privrednog razvoja. Čini mi se da o privredi najmanje mislimo u ovim danima, evo, i tri-četiri godine unazad”, kazao je Blečić.
Blečić ističe kako smo svjedoci da su na Ekonomskom fakultetu napisali studiju koja nedvosmisleno ukazuje na potrebu formiranja i funkcionisanja državnih rezervi, a kako će se zvati – to je najmanje važno.
,,Čak i oblik je sporadičan u odnosu na sami imperativ potreba. Zašto? Crna Gora je na jednom izuzetno atraktivnom prostoru ali i vjetrometini – u svakom pogledu. Kako od vremenskih nepogoda, tako trusnog geološkog sastava tla, a mi smo pomorska zemlja i to je faktor. Tako i preko turizma, jer, preferiramo turizam kao stratešku granu. Znači, bilo koji faktor, da o geopolitici ne govorimo, a i ona je sa jakim uticajem na urednost snabdijevanja ili potencijalno prekid snabdijevanja robama koje uvozimo”, navodi Blečić.
Blečić naglašava činjenicu da Crna Gora od sopstvenog potencijala, u globalnom smislu, zadovoljava od osam do 12 posto sopstvenih potreba u poljoprivrednoj proizvodnji i to zbog velikog uticaja vremenskih prilika na rodnost godine.
,,Šta to praktično znači? Da ne možemo prehraniti svakog desetog stanovnika, a preferiramo turizam. Populacija koja se kroz turistički potencijal opskrbi ili potroši, bude ugošćena na ovom prostoru je nekoliko puta veća od domicilnog stanovništva. I kad sve to uzmete u obzir, državne rezerve u bilo kojem obliku su imperativ vremena ako mislimo na stabilnost privrede”, istakao je Blečić.
Neoliberalni koncept doprinio da se formiraju monopolske pozicije na crnogorskom tržištu
Blečić ocijenio je da neoliberalni koncept, koji je zaživio od početka ovog milenijuma praktično doprinio da se formiraju monopolske pozicije na crnogorskom tržištu.
”U Evropskoj uniji je opredjeljenje da svaki oblik privredne aktivnosti kojiu participira na tržištu sa dvadeset i više procenata ima monopolsku poziciju. Pa, ako bi gledali strukturu naše privrede i naše ekonomije onda bi 70 posto potencijala bilo u toj poziciji. Šta to znači? Da ne možemo uticati na takvu konkurenciju. To je jedan bitan parametar, drugi je – ako uvozimo devedeset posto potreba poljoprivredno-prehrambenih, u globalnom smislu, onda se postavlja imperativan zahtjev. Da se preko fiskalnog sistema, odnosno poreskog mehanizma – tekuće monetarne politike angažuju raspoloživi resursi i da efekat”, ističe Blečić.
Festival „Biser Jadrana“ 2026. raspisao konkurs za najbolju kompoziciju u kategoriji pop, zabavne i mediteranske muzike
Objavljen prvi trejler za “Kuću zmaja 3”: Izdaje i velika bitka
Budvanske poklade održane po planu uprkos jakoj kiši
Blečić naglašava da ne može to preko noći.
,,To je više sfera finansija nego poljoprivrede – ali je u funkciji razvoja poljoprivrede. Kako? Šta su prošle godine bili intenzivni paljevine po Crnoj Gori, veliki požari? Upravo zbog toga što se najveći dio prostora poljoprivrednih površina na seoskom, ruralnom prostoru nije obrađivao. To je humusni materijal koji se lageruje tri godine, i to je veoma, veoma zapaljivo. Toplotni talasi koji nama, i uopšte u globalnim promjenama u tom dijelu ne nagovještavaju ni u budućnosti da će biti bolji uslovi. Pa se onda nameće neminovno pitanje da obrađujemo, da privolimo stanovništvo, da ga motivišemo, a bogami i sankcionišemo kad motiv nije dovoljan. Na taj način ćemo dobiti dodatne količine prehrambenih proizvoda. Dobićemo vitalnost stanovništva. I, ono što je najvažnije – dobićemo čiste, prirodne, ekološke sredine”, naveo je Blečić.
Crnogorska ekonomija uvozno zavisna, samim tim i poljoprivreda
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković je kazao da ne bi mogli sami da obezbijedimo odgovarajuće količine hrane koje bi stanovništvo obezbijedilo za 60 do 90 dana. On ističe da je Crna Gora u ovom trenutku u potpunosti uvozno zavisna, samim tim i poljoprivreda.
,,Poljoprivreda proizvodi određenih poljoprivrednih proizvoda za dovoljnost Crne Gore ali onaj najveći dio čak i nemamo proizvodnju. Kao što je šećer, kao što je so, pšenice je vrlo malo, kukuruza vrlo malo i tako dalje. Suština je da takve države kao što je Crna Gora teško bi mogle obezbijediti iz sopstvenih ili tekućih rezervi koje imaju trgovinski lanci dovoljnost za neki duži period. Evropska unija je tražila da imamo rezerve nafte za tri mjeseca, na tome se radi, već je na četrdesetak posto tih rezervi. Do ulaska u Evropsku uniju treba da imamo, ukupno rezervi za tri mjeseca nafte i naftnih derivata”, naglašava Joković.
Joković ističe da što se tiče prehrambenih proizvoda, i ne samo prehrambenih nego i sanitetskog materijala i ljekova i nekih drugih proizvoda koje su u slučaju zemljotresa i ostalih kriznih situacija neophodno da jedna država posjeduje i navodi kako Ministarstvo ekonomije čijoj ovo nadležnosti pripada je već u procesu donošenja zakona koji je na javnoj raspravi.
Na vladi i u Skupštini brzo Zakon o formiranju rovnih rezervi
,,Brzo će biti na Vladi i u Skupštini o potrebi formiranja robnih rezervi Crne Gore i donijeće se shodno zakonu odluka o formiranju robnih rezervi u Crnoj Gori. One su, nažalost, 2003. godine ukinute i, mislim, da je to bila strateška greška jer se tada razmišljalo da se mogu nekim interventnim nabavkama kompenzovati ti troškovi koji proizilaze iz samog očuvanja tih robnih rezervi. Naravno, nekad su se Robne rezerve koristile za neke druge stvari, robne rezerve svi mi treba da smatramo kao neko opšte dobro, blago Crne Gore kao što su važne devizne rezerve, zlatne rezerve, rezerve goriva i možda su najpotrebnije rezerve hrane za Crnu Goru.
Joković vjeruje da će ova Vlada shodno ovom zakonu i shodno pristupnim pregovorima o Evropskoj uniji formirati robne rezerve i imati makar 30 do 60 dana dovoljnosti svih proizvoda kako bi odgovorila na razne i globalne i lokalne nepredviđene situacije, i da bi mogla obezbijediti uredno snabdijevanje stanovništva svim osnovnim životnim namirnicama.
,,Interventne nabavke su pokazale potpuno nesvrsishodne jer znamo dobro kad je bila pandemija kovida da je bilo blokade, da smo imali za vrlo kratko vrijeme žitarica i brašna u Crnoj Gori, pa je bio interventni uvoz 10.000 tona žita. To je na sudu, nije adekvatno skladišteno, tu je bilo određenih problema. Ozbiljna država, svaka ozbiljna država, a Crna Gora jeste ozbiljna država treba da imamo prave robne rezerve koje će, naravno, zanavljati. Vidjećemo kakvo će biti konačno rješenje. Naravno, sve je na poslanicima u parlamentu da donesu odluku, amandmane na predlog Zakona ali, Crna Gora ide u tu proceduru”, naglasio je Joković.
Cijelu emisiju možete pogledati na kanalu RTV Podgorica.
