Nedavno obavljeno istraživanje ukazuje da ova prašina može predstavljati značajne zdravstvene izazove te zakomplikovati dugotrajna istraživanja i boravak na Crvenoj planeti. Ove opasnosti naglašavaju kompleksnost dizajniranja misija u kojim će astronauti biti sigurni od opasnosti u okruženju.
Marsovska prašina se sastoji od ekstremno malih čestica koje sadrže silicijum-dioksid, gips, perhlorate i nanofazne okside željeza.
Ove čestice su gotovo 25 puta tanje od ljudske dlake i mogu duboko prodrijeti u pluća te na kraju ući u krvotok.
Džastin Vong, koautor istraživanja i student medicine na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji potvrdio je ove navode.
Dugoročni efekti na zdravlje bi mogli biti slični onima koji su uzrokovani izlaganjem azbestu na Zemlji, a oni uključuju teške respiratorne bolesti. Za razliku od prašine na Zemlji, koja vremenom postaje glatka, marsovska prašina ostaje oštre i hrapava. Zbog toga bi bila posebno iritantna za osjetljiva plućna tkiva. Osim toga, perhlorati otkriveni u tlu Marsa predstavljaju rizik od disfunkcije štitnjače i aplastične anemije, što potencijalno može ugroziti zdravlje astronauta tokom dužih misija.
Međutim, izloženost marsovskoj prašini ide dalje od opasnosti po zdravlje. Problem je i nakupljanje prašine te negativan uticaj na opremu. Prašina konstantno pada s neba i zadržava se na površini. Ogromne oluje prašine mogu prekriti cijelu planetu te iza sebe ostaviti debeo sloj, što može učiniti solarne panele neefikasnim. Pored toga, prašina može ometati napajanje energijom i osjetljive naučne instrumente.
Prošle lunarne misije poput Apolla su pokazale kako prašina može biti problematična, zadržavati se na odijelima i ulaziti u kabine. Na Marsu se mogu očekivati još veći izazovi ovog tipa zbog toksičnog sastava i postojnosti prašine. S obzirom na ogromnu udaljenost od Zemlje, brzo povratno putovanje nije moguće, a kašnjenje u komunikaciji otežava podršku u realnom vremenu.
Astronauti će se morati oslanjati na robusnu medicinsku infrastrukturu na Marsu. Kako bi se izborili s ovim rizicima, inženjeri razmatraju sisteme filtriranja zraka, odijela koja se sama čiste, kao i tehnologije elektrostatičkog odbijanja. Sve to zahtijeva pažljivo planiranje.
Marsovska prašina neće biti najopasniji aspekt misije, predstavljaće realnu opasnost. Uz pravu pripremu, to je nešto što se može kontrolisati, tvrde naučnici.
Comments