<\/p>\n\n\n\n
Dok odre\u0111en dio javnosti smatra da je veliki dio turskih dr\u017eavljana oti\u0161ao iz Podgorice, usljed ukidanja viznog re\u017eima, odre\u0111eni smatraju da mo\u017eemo o\u010dekivati masovan povratak. Mi smo na vi\u0161e relevantnih adresa provjerili ta\u010dne informacije.<\/p>\n\n\n\n
Prema onima iz Uprave policije, do kraja januara ove godine u Crnoj Gori je bilo 12.599 turskih dr\u017eavljana sa odobrenim privremenim boravkom, a stalnim 94. Pore\u0111enja radi, 22. oktobra pro\u0161le godine \u2013 nekoliko dana prije incidenta na Zabjelu i islamofobnih de\u0161avanja koja su uslijedila – privremeni boravak imalo je 13.209 turskih dr\u017eavljana, ili 610 vi\u0161e. Istovremeno, zanemarljiv je broj zahtjeva koje su podnijeli prihvatili\u0161tu za strance u Spu\u017eu \u2013 za razliku od Ukrajinaca.<\/p>\n\n\n\n
“Ukupno oko 10 odsto stranaca u Crnoj Gori su lica koja su tra\u017eioci me\u0111unarodne za\u0161tite, azila supsidijarne za\u0161tite i privremene za\u0161tite. Od toga imamo oko 8.000 Ukrajinaca, \u0161to se ti\u010de turskih dr\u017eavljana, u proceduri je njih 20. Njihov \u017eivot tamo izgleda sasvim uobi\u010dajeno, imaju naravno pravo da izlaze, naravno niko im ne ograni\u010dava slobodu kretanja, imaju normalno tri obroka, pravo na rad nakon 9 mjeseci od trenutka podno\u0161enja zahtjeva za me\u0111unarodnu za\u0161titu, zdravstvenu za\u0161titu, tako\u0111e u centru za prihvat je obezbje\u0111en jedan doktor i medicinska sestra”, kazala je Gordana Razi\u0107 iz Gra\u0111anske alijanse.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, iako je ogromna ve\u0107ina turskih dr\u017eavljana ostala, iz sektora konsaltinga tvrde da u Podgorici posljednjih mjeseci sve \u010de\u0161\u0107e dobijaju zahtjeve za zatvaranje firmi, zbog odlaska iz zemlje.<\/p>\n\n\n\n
“Svaki stranac koji je u\u0161ao u moju kancelariju mi je rekao samo jednu stvar, ja odavde \u017eelim da idem”, navodi konsultant za turske investiture, Aleksandra Velimirovi\u0107 .<\/p>\n\n\n\n
Najizra\u017eenije promjene vidljive su na tr\u017ei\u0161tu nekretnina, posebno kada je rije\u010d o novogradnji u Podgorici.<\/p>\n\n\n\n
“Oni kao kategorija kupaca su izuzetno posebni u odnosu na druge, moram ih izdvojiti, zato \u0161to su kod same kupovine vodili ra\u010duna da se koncetri\u0161u u odre\u0111enim kvartovima tipa City kvart, Master kvart, Central point, to je njihov glavni fokus bio i tamo su se odvijale najve\u0107e kupovine. Odjednom imamo veliki pad zakupa stanova. Naravno to je direktno uticalo na poslovanje agencije, na preferencije investitora, odluke i donekle je poremetilo tr\u017ei\u0161te. Jedan strani dr\u017eavljanin na mjese\u010dnom nivou minimum je morao da potro\u0161i 3.000 eura i to je trenutno jako osjetno na terenu”, istakao je agent za nekretnine Zoran Avramovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Iz Vladine Agencije za investicije navode da je turski kapital ipak i dalje prisutan, posebno u luksuznijim kvartovima Podgorice i sa onim iz Srbije me\u0111u najzna\u010dajnim.<\/p>\n\n\n\n
“Centar Podgorice i starji kvartovi, mislim da jo\u0161 uvijek na\u0161i ugostitelji iz Crne Gore da su mnogo vi\u0161e zastupljeni, a kada su ovi novi kvartovi u pitanju, mogu\u0107e je vrlo da je ve\u0107i broj u pitanju stranih investitora”, zaklju\u010dio je Aleksandar Bo\u017eovi\u0107 iz Agencije za investicije Vlade Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
I dok podaci Uprave policije pokazuju da nema novog masovnog priliva dr\u017eavljana Turske, prema preliminarnim podacima Centralne banke Crne Gore, stranih investicija je tokom 2025. godine bilo 867 miliona eura, od \u010dega 127 miliona upravo iz Turske. Pitanje koje ostaje je \u2013 kako \u0107e odnos migracija i priliva kapitala izgledati do kraja 2026. godine, kada \u0107e dr\u017eava imati nove zvani\u010dne podatke.<\/p>\n\n\n\n