Prema posljednjem popisu stanovni\u0161tva iz 2023. u Crnoj Gori se 41,1 odsto gra\u0111ana izja\u0161njavaju kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, dok njih 36,2 odsto govore crnogorskim a 43,5 odsto srpskim jezikom.<\/p>\n\n\n\n
Prosrpske partije i od pro\u0161log popisa iz 2011. smatraju da bi srpski trebalo normirati kao slu\u017ebeni, a ne jezik u slu\u017ebenoj upotrebi, jer ga, kako navode, govori najve\u0107i procenat gra\u0111ana. Prema Ustavu Crne Gore slu\u017ebeni jezik je crnogorski, dok su sprski, bosanski, hrvatski i albanski jezici u slu\u017ebenoj upotrebi.<\/p>\n\n\n\n
Premijer Crne Gore Milojko Spaji\u0107 ranije je saop\u0161tio da identitetska i pitanja koja dijele ne bi trebalo potencirati prije \u010dlanstva dr\u017eave u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n
U DNP-u, partiji koju predvodi Milan Kne\u017eevi\u0107, imaju druga\u010diji stav.<\/p>\n\n\n\n
\u201cOvo nije pitanje koje dijeli, niti ideolo\u0161ko pitanje, niti je pitanje politi\u010dkog hira jedne partije ili nekog gra\u0111anina, nego je pitanje \u010dinjenica, faktografije i \u010dinjenice da ve\u0107ina gra\u0111ana u kontinuitetu, kroz svaki popis, izra\u017eava svoj jasan stav da je srpski jezik, njihov jezik, govorni kojim su oni slu\u017ee, koji oni koriste, i prosto taj jezik je ve\u0107inski u Crnoj Gori\u201d, kazao je Bojovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Pitanje ljudskih i evropskih prava<\/p>\n\n\n\n
Smatra i da je jezik pitanje ljudskih i evropskih prava.<\/p>\n\n\n\n
\u201cNe mo\u017eemo da se svakodneno zaklinjati u Konvenciju Evropske unije o ljudskim pravima, a kr\u0161iti pravo najve\u0107eg broja gra\u0111ana u Crnoj Gori, a to je pravo gra\u0111ana da govore sprskim jezikom\u201d, poja\u0161njava Bojovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njegovim rije\u010dima, ve\u0107ina gra\u0111ana govori srpskim jezikom i taj jezik, po pravilu, i u svim zemljama svijeta jeste slu\u017ebeni jezik.<\/p>\n\n\n\n
\u201cImamo primjedbu konstantnu, koja je potpuno, naravno, besmislena, da ako se srpski jezik bude slu\u017ebeni jezik, onda to ru\u0161i suverenit dr\u017eave Crne Gore, to nema nikakve veze. Austrija u tom slu\u010daju ne bi imala suverenitet, zato \u0161to se u toj zemlji govori njema\u010dkim jezikom\u201d, navodi Bojovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Smatra da ulaskom u Evropsku uniju jezik ve\u0107ine naroda koji se govori u dr\u017eavi \u010dlanici trebalo bi da postane slu\u017ebeni jeziku EU.<\/p>\n\n\n\n
\u201cJezik ve\u0107ine naroda u Crnoj Gori je sprski jezik\u201d, rekao je Bojovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Upitan da li bi to pitanje trebalo rije\u0161iti prije EU \u010dlanstva, Bojovi\u0107 je decidan.<\/p>\n\n\n\n
\u201cPrije, naravno, da to treba rije\u0161iti prije ulasku u EU\u201d, istakao je.<\/p>\n\n\n\n
Komplikovana procedura promjene Ustava<\/p>\n\n\n\n
Ustav Crne Gore mo\u017ee se promijeniti dvotre\u0107inskom ve\u0107inom glasova 81 poslanika, nakon \u0161to to predlo\u017ei bar njih 25.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, Ustavom je predvi\u0111eno da se pojedini \u010dlanovi mogu izmijeniti, uz dvotre\u0107insku podr\u0161ku poslanika, i na referendumu uz tropetinsku podr\u0161ku svih bira\u010da. \u010clan \u010dije izmjene imaju \u201cduplu za\u0161titu\u201d je i onaj kojim je propisano da je slu\u017ebeni jezik crnogorski.<\/p>\n\n\n\n
Upitan kako promijeniti Ustav kada je procedura tako komplikovana, Bojovi\u0107 navodi da postoje pravna mi\u0161ljenja da je to mogu\u0107e uraditi kroz dopune najvi\u0161eg pravnog akta.<\/p>\n\n\n\n