Kriti\u010dna infrastruktura podrazumijeva mnogo vi\u0161e od dalekovoda, luka ili telekomunikacija, poru\u010dio je predsjednik Atlantskog saveza, Savo Kentera. On je istakao da digitalna zavisnost od globalnih platformi dodatno pove\u0107ava ranjivost malih dr\u017eava poput Crne Gore, koje su \u010desto izlo\u017eene investicijama koje sa sobom nose i gubitak suvereniteta.<\/p>\n\n\n\n
“Danas neprijatelj ne mora da \u0161alje vojsku. Dovoljno je da zavrne ventil gas, ne mislim na Crnu Goru ali globalno. Dovoljno je da isklju\u010di mre\u017ee, dovoljno je da presje\u010de tok informacije. I mi ostajemo automatski paralizovani. Mi nemamo gas, ali zavisimo od uvoza elektri\u010dne energije. Istina, u nekim mjesecima imamo i za izvoz. Ali generalno, nemamo stabilnost. Jedan poreme\u0107aj na tr\u017ei\u0161tu i cijela ekonomija postaje talac\u201c, kazao je Kentera.<\/p>\n\n\n\n
Kentera je naglasio da se strate\u0161ki resursi moraju \u010duvati, \u0161tititi i razvijati u interesu gra\u0111ana, a ne prodavati pod pritiscima ili kratkoro\u010dnim interesima. On je poru\u010dio da Elektroprivreda Crne Gore nije samo kompanija.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOna je krvotok na\u0161e privrede i na\u0161eg dru\u0161tva. Ako EPCG ikad do\u0111e u ruke stranog kapitala koji se vodi tu\u0111im interesima, izgubili bismo sposobnost da sami odlu\u010dujemo o sopstvenoj budu\u0107nosti\u201c, naglasio je Kentera.<\/p>\n\n\n\n
Na va\u017enost sveobuhvatnog pristupa u oblasti kriti\u010dne infrastrukture ukazao je i direktor Centra za ja\u010danje otpornosti Atlantskog saveza, profesor Zoran Kekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKriti\u010dna infrastruktura nije samo ekonomsko i bezbjednosno pitanje, nego i politi\u010dko, geopoliti\u010dko, pravno i sociopsiholo\u0161ko\u201d, kazao je Kekovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Da ranjivosti nijesu samo teorijske, podsje\u0107aju iz Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost i digitalizaciju. Crna Gora se, ka\u017eu, ve\u0107 suo\u010dila sa ozbiljnim sajber napadima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve ovo zahtijevalo je zakonodavni okvir kako bismo uspostavili sna\u017ene nove i osna\u017eili postoje\u0107e mehanizme za odgovor na sajber incidente i prijetnje, sa posebnim akcentom na krizne situacije i za\u0161titu kriti\u010dne infrastrukture\u201d, kazao je generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju, Du\u0161an Polovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Crna Gora je 2020. godine donijela zakon o za\u0161titi kriti\u010dne infrastrukture, a zatim i uredbu o sektorskim kriterijumima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eIzra\u0111en je i program stru\u010dnog osposobljavanja i usavr\u0161avanja operatera kriti\u010dne infrastrukture. Do sada je edukovano oko 90 osoba koje rade u tom sektoru\u201d, kazao je na\u010delnik Direkcije za civilnu za\u0161titu i smanjenje rizika od katastrofa u Direktoratu za za\u0161titu i spa\u0161avanje, Ljuban Tmu\u0161i\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Stru\u010dnjaci poru\u010duju da samo odgovornim odnosom prema kriti\u010dnoj infrastrukturi Crna Gora mo\u017ee o\u010duvati suverenitet i sigurnost svojih gra\u0111ana. Sve drugo, ka\u017eu, zna\u010dilo bi ustupanje budu\u0107nosti u tu\u0111e ruke.<\/p>\n\n\n\n