<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko stranke u Kongresu ne postignu dogovor o finansiranju u posljednjem trenutku, Sjedinjene Dr\u017eave se od srijede suo\u010davaju sa blokadom, \u010dije bi posljedice na ameri\u010dku ekonomiju mogle biti nesagledive.<\/p>\n\n\n\n
Trenutni godi\u0161nji bud\u017eet savezne vlade isti\u010de 30. septembra 2025. Novi bud\u017eet za fiskalnu 2026. godinu mora da pokrije period od 1. oktobra 2025. do 30. septembra 2026.<\/p>\n\n\n\n
Odre\u0111eni javni rashodi koji se smatraju neophodnim \u2013 poput socijalnog osiguranja, kontrole letenja i vojske \u2013 imaju status obaveznih i automatski su stalno odobreni.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ostali rashodi se smatraju diskrecionim i moraju da se odobre svake godine kroz 12 zakona o izdvajanjima koje donosi Kongres \u2013 ovo se odnosi prakti\u010dno na sve ostalo, od nacionalnih parkova do subvencija za poljoprivredu i finansijskih regulatora, pi\u0161e Euronews.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Ako ti zakoni ne budu usvojeni, dolazi do “blokade” \u2013 obustave neesencijalnih javnih slu\u017ebi \u2013 osim ako Kongres ne usvoji privremenu mjeru poznatu kao rezolucija o kontinuiranom finansiranju (continuing resolution), kojom se na odre\u0111eni vremenski period odobravaju odre\u0111eni diskrecioni rashodi.<\/p>\n\n\n\n
Od 1980. godine bilo je 14 takvih blokada, prema podacima Bipartizanskog politi\u010dkog centra.<\/p>\n\n\n\n
Koga direktno poga\u0111a?<\/strong><\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju blokade, slu\u017ebenici koji rade na neesencijalnim poslovima bivaju poslati na prinudni nepla\u0107eni odmor. Njihove kolege u esencijalnim slu\u017ebama moraju da nastave da rade \u2013 ali bez plate. Nakon zavr\u0161etka blokade, svi zaposleni (i oni na odmoru i oni koji su radili) dobijaju retroaktivno ispla\u0107ene zarade. Rad se nastavlja \u010dim Kongres usvoji potrebne zakone o finansiranju.<\/p>\n\n\n\n Tokom 2023. godine, tri uzastopne rezolucije o kontinuiranom finansiranju sprije\u010dile su blokadu i omogu\u0107ile privremeni rad saveznih slu\u017ebi, svaki put na kratak period.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dan problem se ponovio i u fiskalnoj 2025. godini, koja je po\u010dela u oktobru 2024., jer zakoni o finansiranju nisu mogli biti usvojeni na vrijeme. Naime, 23. septembra 2024. usvojena je prva rezolucija kojom je omogu\u0107eno diskreciono tro\u0161enje do pono\u0107i 20. decembra.<\/p>\n\n\n\n A 20. decembra 2024. usvojena je druga, kojom je finansiranje produ\u017eeno do 14. marta 2025. Tako\u0111e, 14. marta 2025. usvojena je tre\u0107a rezolucija, koja va\u017ei do pono\u0107i 30. septembra 2025. I sada su stvari u SAD tu gdje se trenutno nalaze.<\/p>\n\n\n\n Veoma te\u0161ki pregovori u Kongresu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Problem je u tome \u0161to rezolucija o kontinuiranom finansiranju u Senatu zahtijeva 60 od 100 glasova. U Predstavni\u010dkom domu dovoljna je prosta ve\u0107ina. U Predstavni\u010dkom domu od 435 \u010dlanova, Republikanci imaju apsolutnu ve\u0107inu sa 219 \u010dlanova, naspram 212 demokrata i \u010detiri upra\u017enjena mjesta.<\/p>\n\n\n\n U Senatu sjedi 53 republikanca, 45 demokrata i 2 nezavisna senatora koji glasaju sa demokratama (Berni Sanders iz Vermonta i Angus King iz Mejna). Dakle, za usvajanje nove privremene rezolucije, potrebna je podr\u0161ka najmanje sedam demokratskih senatora. Ali demokrate uslovljavaju svoju podr\u0161ku o\u010duvanjem odre\u0111enih socijalnih rashoda, koje republikanci odbijaju.<\/p>\n\n\n\n Demokrate su poru\u010dile da \u0107e podr\u017eati dogovor samo ako se produ\u017ee poreski krediti povezani sa Zakonom o pristupa\u010dnoj zdravstvenoj za\u0161titi (Obamaker), koji isti\u010du krajem godine. Republikanci, s druge strane, tvrde da demokrate \u017eele da omogu\u0107e stotine milijardi dolara benefita za zdravstveno osiguranje nedokumentovanim migrantima.<\/p>\n\n\n\n Koje su posljedice po ekonomiju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Obustava diskrecionog tro\u0161enja \u2013 koje \u010dini 27 odsto ukupne potro\u0161nje federalne vlade \u2013 ima zna\u010dajne posljedice. Prvo, to zna\u010di privremeno smanjenje pru\u017eanja javnih usluga, koje su dio bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP).<\/p>\n\n\n\n Drugo, potro\u0161nja dr\u017eavnih slu\u017ebenika na nepla\u0107enom odmoru naglo opada, \u0161to poga\u0111a proizvodnju u drugim sektorima \u2013 i tako\u0111e uti\u010de na BDP.<\/p>\n\n\n\n Procjene ekonomista govore da bi svaka nedjelja blokade mogla da smanji realni kvartalni BDP izme\u0111u 0,1 i 0,3 odsto. Mjesec dana blokade moglo bi da smanji BDP od 0,5 do 1,5 odsto.<\/p>\n\n\n\n Po\u0161to slu\u017ebenici kasnije dobijaju zaostale plate, dio potro\u0161nje se nadoknadi, ali ne u potpunosti \u2013 recimo, ne\u0107e nadoknaditi tro\u0161ak za ru\u010dak koji bi jeli na poslu, ili prevoz do kancelarije.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, dolazi do obustave pla\u0107anja dobavlja\u010dima od strane javne uprave. Mnoge kompanije bi mogle imati ozbiljne probleme, a pojedina radna mjesta bi bila ugro\u017eena. U slu\u010daju du\u017ee blokade, mogu\u0107 je i bankrot. Sve to dodatno produbljuje pad BDP-a.<\/p>\n\n\n\n Prijetnje po finansijska tr\u017ei\u0161ta<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kamatne stope na ameri\u010dke dr\u017eavne obveznice bi porasle, jer bi investitori smatrali da raste rizik od neizvr\u0161enja obaveza. Blokada bi dodatno podgrejala strahovanja od nemogu\u0107nosti otplate duga 2025. godine, jer bi dogovor o podizanju gornje granice zadu\u017eivanja bio jo\u0161 te\u017ei. Neuspjeh u dogovoru oko gornje granice duga imao bi mnogo ozbiljnije posljedice od same blokade.<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e kamatne stope na dr\u017eavni dug mogle bi da izazovu rast kamata \u0161irom tr\u017ei\u0161ta \u2013 uklju\u010duju\u0107i stambene kredite \u2013 \u0161to bi dodatno pogor\u0161alo krizu na tr\u017ei\u0161tu nekretnina i smanjilo privrednu aktivnost. Blokada bi tako\u0111e zaustavila rad nacionalnog programa osiguranja od poplava, koji obezbje\u0111uje polovinu svih polisa za poplave u SAD.<\/p>\n\n\n\n Kupci ku\u0107a koji moraju da imaju ovo osiguranje da bi dobili kredit bili bi onemogu\u0107eni, \u0161to bi dodatno pogodilo tr\u017ei\u0161te nekretnina.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 jedna posljedica: mnogi dr\u017eavni statisti\u010dki podaci koji su neophodni investitorima i Federalnim rezervama za vo\u0111enje monetarne politike \u2013 vi\u0161e ne bi bili dostupni, jer ih proizvode vladine agencije koje bi bile zatvorene.<\/p>\n\n\n\n Kao rezultat toga, cijene akcija bi mogle da padnu usljed vi\u0161ih kamata, smanjene ekonomske aktivnosti i netransparentnosti tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Da li \u0107e politi\u010dko nadmudrivanje u Va\u0161ingtonu zaista oti\u0107i toliko daleko \u2013 zna\u0107e se za nekoliko sati.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zbog sve dublje politi\u010dke paralize u Va\u0161ingtonu, Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama ponovo prijeti blokada rada vlade \u2013 sa ozbiljnim posljedicama po vi\u0161e od dva miliona saveznih slu\u017ebenika.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":910722,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[144],"tags":[626,5033,195],"naslovna":[],"class_list":["post-954985","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svijet","tag-ekonomija","tag-kriza","tag-sad"],"acf":[],"yoast_head":"\n