Prema poslednjim raspolo\u017eivim rezultatima zvani\u010dne statistike stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila je 10,5 odsto, \u0161to je blizu istorijskog minimuma iz avgusta 2009. godine kada je iznosila 1,1 odsto. Ekomski analiti\u010dar Predrag Ze\u010devi\u0107 smatra da su presudna dva faktora.<\/p>\n\n\n\n
“Programi Evropa sad 1 i Evropa sad 2 toliko je smanjeno poresko optere\u0107enje da je me\u0111u najni\u017eim u regionu, a svakako je me\u0111u najni\u017eim u Evropi. Na taj na\u010din Crna Gora je postala prili\u010dno konkurentna \u0161to se ti\u010de poreskog optere\u0107enja rada tako da mnogi poslodavci veoma rado zapo\u0161ljavaju radnike za stalno i osiguravaju, \u0161to ranije nije bio slu\u010daj, ako se sjetimo prije dvadesetak godina. Nadalje, Crna Gora je postala investiciona zona gdje ne samo da imamo problem sa nedostatkom radne snage, a ne sa zapo\u0161ljavanjem”, kazao je Ze\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Problem nedostatka radne snage, ka\u017ee Ze\u010devi\u0107, i dalje ostaje nerije\u0161en.<\/p>\n\n\n\n
“Vi vidite da je u Crnoj Gori bukvalno najezda strane radne snage i stranih dr\u017eavljana tako da na dana\u0161nji dan otprilike imamo izme\u0111u 100 i 120 hiljada turskih, azerbej\u017eanskih, ruskih, ukrajinskih i dr\u017eavljana Srbije koji su, uglavnom, ovdje na nekom privremenom radu ili su formirali svoje firme”, isti\u010de Ze\u010devi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ima i onih koji tvrde da je stvarnost kompleksnija od statistike. Analiti\u010dar Marko Kustudi\u0107 smatra da se stopa nezaposlenosti mo\u017ee analizirati samo ako se stavi u odnos sa ostalim makroekonomskim pokazateljima.<\/p>\n\n\n\n
“Ona se smatra uspje\u0161nom ali tako\u0111e moramo postaviti pitanja dugoro\u010dnog nezaposljenja me\u0111u gra\u0111anima, kao i kvaliteta trenutno zaposlene aktivne radne snage da bismo do\u0161li do toga da tu, dakle nema prostora za relaksacijom, ve\u0107 da je potrebna, da su potrebne dodatne reforme. Da zaklju\u010dim dakle pozitivan trend, pozitivan signal, ali uz opomenu”, kazao je Kustuid\u0107<\/p>\n\n\n\n
Smanjenju nezaposlenosti su, nagla\u0161ava, u prvom redu doprinijele skorije reforme, odnosno smanjenje poreza na rad.<\/p>\n\n\n\n
“Drugi razlog je taj da su poo\u0161trene kazne za nepo\u0161tovanje ugovora o radu. Ako uzmemo u obzir oba faktora dolazimo do zaklju\u010dka da s eposlodavcima prosto ne isplati vi\u0161e rizikovati poslovanje u sivoj zoni”, smatra Kustudi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Zarija Pavi\u0107evi\u0107 iz Alternative smatra da je to rezultat boljeg po\u0161tovanja prava radnika.<\/p>\n\n\n\n
“To je znak da smo se kona\u010dno okrenuli boljim, boljim statusima obi\u010dnog radnika i definitivno zna\u010di da \u0107emo u periodu pred nama svjedo\u010diti da \u0107e svaki radnik biti mnogo vi\u0161e uva\u017een, da se zakon sad definitivno mnogo vi\u0161e po\u0161tuje nego u periodu prije 2020. godine, to mi je du\u017enost i obaveza svakog puta da naglasim zato \u0161to su radnici u perodu prije 2020. godine bili ugnjetavani na razne na\u010dine. \u010cesto nisu imali ni svoja osnovna prava, \u010desto nisu nikad ni vidjeli svoje platne liste , nisu nikad vidjeli ni ugovore, ili su to bili blanko potpisani ugovori”, kazao je Pavi\u0107evi\u0107<\/p>\n\n\n\n
Anketu sa gra\u0111anima o ovoj temi mo\u017eete pogledati u slede\u0107em prilogu<\/p>\n\n\n\n