Podsje\u0107amo, elektri\u010dna energija dobijena iz uglja jedan je od izvoza sa najve\u0107im ugljeni\u010dnim otiskom u regionu zapadnog Balkana i bi\u0107e obuhva\u0107ena novim mehanizmom EU za prekograni\u010dno uskla\u0111ivanje cijena ugljenika (CBAM), koji \u0107e nametnuti da\u017ebine na uvoz proizvoda s velikim ugljeni\u010dnim otiskom.<\/p>\n\n\n\n
Evropska mre\u017ea operatora prenosnog sistema elektri\u010dne energije (ENTSO-E) predlo\u017eila je Evropskoj komisiji (EK) da produ\u017ei prelazni period za Mehanizam za prekograni\u010dno prilago\u0111avanje ugljenika (CBAM) do 1. januara 2027. godine.<\/p>\n\n\n\n
\u201cCBAM mehanizam je ne\u0161to \u0161to nam uslovno re\u010deno visi nad glavom. To je najvi\u0161e problem energetskih kompanija koje su u ve\u0107inskom ili \u010ditavom vlasni\u0161tvu dr\u017eave Crne Gore ili dr\u017eava regiona. Rekao bih da smo kona\u010dno ozbiljno krenuli da se bavimo ovim pitanjem iz razloga \u0161to smo vidjeli da Evropa ne odustaje od CBAM-a. Mislim da je CBAM problem svih onih elektroprivreda koje se dominantno oslanjaju na ugalj, a takav slu\u010daj je sa ve\u0107inom zemalja iz regiona WB6. U Crnoj Gori proizvodnja elektri\u010dne energije iz uglja je 40 posto na godi\u0161njem nivou, u ljetnjim mjesecima \u010dak i 70 posto kada je su\u0161an period. CBAM koji bi bio namet na \u010ditav izvoz svakako bi situaciju u Crnoj Gori dodatno ote\u017eao. Svjesni smo procesa dekarbonizacije, idemo u tom pravcu, ali mislim da se jo\u0161 neko vrijeme moramo oslanjati na proizvodnju elektri\u010dne energije iz uglja,\u201d ispri\u010dao je Ivan Bulatovi\u0107, izvr\u0161ni direktor EPCG.<\/p>\n\n\n\n
Skrenuo je pa\u017enju na kratkoro\u010dne i dugoro\u010dne izazove.<\/p>\n\n\n\n
\u201cKratkoro\u010dni izazovi bi definitivno uticali na ekonomsko poslovanje elektroprivreda iz regiona uvo\u0111enjem CMAB-a. S druge strane mislim da ne bismo podpje\u0161ili razvoj novih obnovljivih izvora iz razloga \u0161to bi novca bilo sve manje. Dugoro\u010dni izazov predstavlja dekarbonizacija energetskog sektora koja nije lak proces, za izgradnju jedne vjetroelektrane potrebno je tri do \u010detiri godine. Imamo problem sa solarnim elektranama u smislu izdavanja dozvola i kompletiranja elektro i gra\u0111evinskih radova. Mi smo kao region spremni za dekarbonizaciju, ali nam treba vremena,\u201d ispri\u010dao je Bulatovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) je zami\u0161ljen kao jednostavan princip: onaj ko emituje CO\u2082 treba da plati za svoje emisije. Cilj je da se uvoznicima u EU naplati ekvivalentna cijena za emisije CO\u2082 sadr\u017eane u proizvodima, ukoliko te emisije nisu ve\u0107 oporezovane u zemlji porijekla ili proizvodnje, objasnila je Maja Ra\u0161ovi\u0107 iz EFT grupe.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, u sektoru elektri\u010dne energije, CBAM je nai\u0161ao na odre\u0111ene izazove. Naime, mehanizam predvi\u0111a naplatu za emisije koje se nisu nu\u017eno dogodile, \u0161to se smatra zna\u010dajnim nedostatkom. Ra\u0161ovi\u0107 isti\u010de da su obnovljivi izvori elektri\u010dne energije posebno pogo\u0111eni: ne samo da \u0107e platiti za emisije koje nisu proizveli, ve\u0107 \u0107e snositi i dodatne tro\u0161kove. Ova situacija proizlazi iz trenutnih pravila CBAM regulative, koja ne pravi jasnu razliku izme\u0111u izvora elektri\u010dne energije.<\/p>\n\n\n\n
Nadamo se da \u0107e 1. jul biti prilika da se Evropskoj komisiji uka\u017ee na ove nesavr\u0161enosti, te da \u0107e do\u0107i do izmjena u implementacionim aktima. Cilj je da se CBAM racionalizuje i prilagodi stvarnosti tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, zaklju\u010dila je Ra\u0161ovi\u0107.
Sanel Buljuba\u0161i\u0107, generalni direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine, govorio je o mehanizmima CBAM-a \u2013 Mehanizma za prilago\u0111avanje ugljika na granici \u2013 kao i o EU ETS sistemu trgovine emisijama. On je istakao:<\/p>\n\n\n\n
\u201eNa dr\u017eavi je da hitno donese zakone o regulisanju emisija ugljika u me\u0111unarodnoj trgovini, kako privreda, a posljedi\u010dno i stanovni\u0161tvo ne bi imali jo\u0161 ve\u0107e tro\u0161kove i probleme\u2026 na\u0161i izvoznici od 1. januara 2026. moraju pla\u0107ati CBAM taksu za svaki euro proizvoda koji se iz BiH izvoze u zemlje EU, poru\u010dio je on.<\/p>\n\n\n\n
Du\u0161an \u017divkovi\u0107, generalni direktor EPS a, ukazao je na implikacije za elektroprivrede koje uvo\u0111enjem CBAM a moraju pokrenuti strate\u0161ka prilago\u0111avanja:<\/p>\n\n\n\n
\u201cEnergetske kompanije bi\u0107e pod dodatnim pritiskom zbog CBAM-a i CO\u2082 otiska, suo\u010di\u0107e se s izazovom finansiranja novih OIE projekata. Potreban nam je dugoro\u010dan mehanizam finansiranja dekarbonizacije i o\u010dekujemo da Energetska zajednica i EU prona\u0111u rje\u0161enja\u201d, kazao je on.<\/p>\n\n\n\n
Ivan Koprivica, direktor MHERS (Udru\u017eenje elektroprivreda RS), jasno je poru\u010dio da se u Republici Srpskoj ne mijenja osnovni problem \u2013 nedostatak podr\u0161ke iz EU:<\/p>\n\n\n\n
\u201cOno \u0161to se ne mijenja u Republici Srpskoj jeste da nema pomo\u0107i od EU. Zbog finansijskih ograni\u010denja, sara\u0111ujemo s kineskim partnerima \u2013 ovu tranziciju jednostavno sami ne mo\u017eemo zavr\u0161iti.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Koprivica nagla\u0161ava da su finansijski resursi iz EU i drugih zapadnih institucija presudni kako bi se podr\u017eala dekarbonizacija i modernizacija elektroenergetskog sektora. Budu\u0107i da ta podr\u0161ka izostaje, preostaje oslanjanje na finansijske aran\u017emane s Kinom, \u0161to otvara i pitanje dugoro\u010dne odr\u017eivosti takvih partnerstava \u2013 ne samo ekonomski, ve\u0107 i strate\u0161ki.<\/p>\n\n\n\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prvi panel \u010detvrtog izdanja jednog od najeminentnijih energetskih skupova u regionu jugoisto\u010dne Evrope – EPCG NET Budva bio je posve\u0107en primjeni CBAM mehanizma i EU ETS sistemu trgovine emisijama.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":959122,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[9042,43,3298],"naslovna":[],"class_list":["post-975005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-energija","tag-epcg","tag-ugalj"],"acf":[],"yoast_head":"\n