<\/p>\n\n\n\n
Recikla\u017ea otpada nije samo odgovorno pona\u0161anje, ve\u0107 i obaveza na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji, poru\u010duju iz preduze\u0107a Deponija.<\/p>\n\n\n\n
“Prema Zakonu o upravljanju otpadom, mi bismo trebali 2030. godine 60 odsto otpada da recikliramo. Jasno je koliko treba da radimo na tome, koliko treba udru\u017eenim djelovanjem da reagujemo ako imamo informaciju da smo mi sad na ne\u0161to oko dva odsto”, kazala je pomo\u0107nica direktora preduze\u0107a “Deponija”, Vesna Milovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Nagla\u0161ava da to preduze\u0107e sprovodi vi\u0161e akcija usmjerenih na podizanje svijesti gra\u0111ana i kompanija – podsje\u0107a da se recikliraju ud\u017ebenici, a kao novu akciju navodi prikupljanje otpadnog ulja iz ugostiteljskih objekata koji su, po zakonu, du\u017eni da recikliraju otpad.<\/p>\n\n\n\n “Prikupljanje ulja je po\u010delo prije nekih mjesec i po dana kad smo po\u010deli da obilazimo sve ugostiteljske objekte, da sklapamo ugovore i dijelimo opremu i shodno dinamici ih obilazimo kako bismo preuzimali ulje. Do sada je prikupljeno ne\u0161to oko 15 tona”, navela je Milovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Navodi da je, posredstvom eko fonda nabavljena ma\u0161ina specijalizovana za tretiranje kablova.<\/p>\n\n\n\n “Pro\u0161irili smo uslugu otkupa i prodaje bakra, a zna\u010dajno je za nas zato \u0161to je trenutna cijena bakra po toni sedam hiljada. Ono \u0161to je isto novina jeste da izvozimo staklo. Staklo izvozimo od februara mjeseca ove godine. Otvoren je tr\u017ei\u0161ni kanal sa Sofijom i staklo se tamo izvozi”, kazala je Milovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zbog nemogu\u0107nosti prerade u Crnoj Gori, gotovo sve sirovine izvoze i prodaju.<\/p>\n\n\n\n “Kada je staklo u pitanju ne mo\u017eemo se pohvaliti da ostvarujemo neku veliku ekonomsku korist, ali ono \u0161to jeste zna\u010dajno je to da se vi\u0161e ne zatrpava u sanirtarnim kadama i da ne\u0107e zavr\u0161iti na divljim deponijama. Staklo je vrijedan resurs u smislu da se mo\u017ee vi\u0161e puta reciklirati”, navodi Milovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Apeluje na gra\u0111ane da koriste recikla\u017ena dvori\u0161ta kojih u Podgorici ima pet, kao i jedno u Zeti i nagla\u0161ava da kazne treba poo\u0161triti.<\/p>\n\n\n\n “Mi smo neko ko je na terenu i mo\u017eemo da damo sugestiju. i ono \u0161to smo primijetili je da ta kazna recimo ze nepropisno odlaganje otpada ni\u017ea neg\u00f3 \u0161to bi ga ko\u0161tao prevoz do recikla\u017enog dvori\u0161ta. ili do na\u0161e deponije, \u0161to zna\u010di da je lak\u0161e platiti kaznu neg\u00f3 otpad odlo\u017eiti kako treba”, kazala je Milovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ekolog Vuk Ikovi\u0107 smatra da je potreban rad i vrijeme da bi gra\u0111ani stekli zdrave navike, ali i da nijesu dovoljno informisani.<\/p>\n\n\n\n “Kod nas nema ni jednog ni drugog ili ako krene, onda krene neka kampanja koja je projektnog tipa i traje godinu dana ili mjesec, a nakon toga se postepeno vra\u0107amo na stare stvari. Kampanja za odlaganje otpada i bilo koja kampanja koja se ti\u010de zdravih stilova \u017eivota mora da traje u kontinuitetu. Sa ra\u010dunom za otpad mi sti\u017ee informacija \u0161ta je po sastavu moj otpad, kako mogu da ga razvrstam, koju korist mogu li\u010dno da imam, a koju lokalna zajednica”, navodi Ikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Problem je, isti\u010de, u primjeni zakona.<\/p>\n\n\n\n “Primjena je klju\u010dna stvar, doslednost i odgovornost. Nijedna ure\u0111ena dr\u017eava nije nastala sama od sebe nego primjenom, konstantnom primjenom zakona”, kazao je Ikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Podsje\u0107a da je Crnogorsko dru\u0161tvo ekologa nedavno objavilo priru\u010dnik o upravljanju otpadom, \u0161to, nagla\u0161ava, komunalna preduze\u0107a ne rade.<\/p>\n\n\n\n “Ovaj priru\u010dnik koji je ura\u0111en on je primarno napravljen za potrebe stanovnika Danilovgrda ali otpad je otpad, bilo u Podgorici, Danilovgradu ili nekom drugom gradu i sva komunalna preduze\u0107a mogu da ga koriste. na na\u010din da se pojasni graanima kako mogu da iskoriste svoj otpad, da li od toga mogu da imaju neku li\u010dnu korist ili mo\u017ee lokalna zajednica da ima tu korist”, rekao je Ikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Najva\u017enije je, isti\u010de, da steknemo naviku da ne mije\u0161amo organski, odnosno bio otpad sa ostalim vrstama otpada.<\/p>\n\n\n\n “Prije svega razdvojiti te dvije vrste otpada je jako korisno, jer onda onaj ostatak otpada koji se ti\u010de plastike, papira,metala mo\u017ee lak\u0161e da se razdvoji, reciklira, dobije novi proizvod. Komunalno mo\u017ee lak\u0161e da ga proda i ne mora da pla\u0107a za njegovo odlaganje. Ina\u010de ta koli\u010dina bio otpada nije zanemarljiva, 30 do 40 odsto u zavisnosti od grada do grada”, kazao je Ikovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111ani bi, ka\u017eu, reciklirali da za to imaju uslova.<\/p>\n\n\n\n