<\/p>\n\n\n\n
U ovom intervjuu govori o svom istra\u017eiva\u010dkom putu, zna\u010daju nau\u010dne saradnje, izazovima u o\u010duvanju biodiverziteta, kulturi nau\u010dnog prepoznavanja i porukama koje \u0161alje mladim istra\u017eiva\u010dima. Njegova poruka je jasna: nauka ne trpi povr\u0161nost \u2014 tra\u017ei predanost, integritet i hrabrost da se misli izvan okvira.<\/p>\n\n\n\n
PR UCG: U oblasti biologije, jedno od najve\u0107ih profesionalnih priznanja za nau\u010dnika predstavlja \u010dinjenica da nova vrsta organizma bude nazvana po njemu. Po Vama je nazvano vi\u0161e od deset novih vrsta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106:<\/strong> Ta\u010dnije, 17 vrsta novih za nauku nazvano je u moju \u010dast \u2013 iz razli\u010ditih grupa organizama, kako malih, tako i velikih, i iz razli\u010ditih djelova svijeta \u2013 od Australije i Himalaja do Svete Lucije na Karibima. Iskreno, za mene je to najve\u0107a nagrada, va\u017enija od pozicija na razli\u010ditim listama koje su uvijek kvantitativne i ne uzimaju u obzir neke druge parametre koji su za mnoge nau\u010dnike \u010desto zna\u010dajniji.<\/p>\n\n\n\n PR UCG:<\/strong> Prema najnovijem izdanju Stanfordove liste najuticajnijih svjetskih nau\u010dnika, uvr\u0161teni ste me\u0111u 2% najcitiranijih istra\u017eiva\u010da globalno. Kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje o zna\u010daju ovakvih priznanja za promociju nauke i ja\u010danje akademske kulture na univerzitetima poput Univerziteta Crne Gore?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106:<\/strong> Broj akademaca koji se nalaze na Stanfordovoj listi danas je parametar koji je postao va\u017ean za sve univerzitete u svijetu i ve\u0107ina njih \u010dini mnogo da bi te pojedince predstavila i promovisala u svojoj zajednici i \u0161ire. U tom smislu, vjerujem da je to va\u017eno i za Univerzitet Crne Gore, koji treba (i mislim da to radi) da razvija kulturu prepoznavanja uspje\u0161nih pojedinaca u nauci. Takvih pojedinaca ima u na\u0161oj zajednici znatno vi\u0161e nego \u0161to je trenutno prikazano na listi, i oni, nesumnjivo, doprinose imid\u017eu i boljem pozicioniranju Univerziteta.<\/p>\n\n\n\n Kad smo ve\u0107 kod pozicioniranja, smatram da UCG treba da insistira na rangiranju univerziteta u Crnoj Gori. Nije va\u017eno \u0161to postoje \u010detiri univerziteta u Crnoj Gori. Treba da budemo iskreni, u Crnoj Gori postoji duboko ukorijenjena kultura banalizacije nau\u010dnog rada, kao i uop\u0161te prosvjetnog rada, kao i uvre\u017een sistem \u201curanilovke\u201d koji je usmjeren protiv onih koji imaju realne rezultate.<\/p>\n\n\n\n \u010cinjenica da se svih ovih godina nije odmaklo od ideje rangiranja univerziteta u Crnoj Gori pokazuje da postoji otpor na nivou dr\u017eavnih institucija, ali upravo zbog toga UCG treba da bude aktivniji (da ne ka\u017eem agresivniji) \u2014 ne samo zbog na\u0161ih nau\u010dnika i profesora koji su neuporedivo kvalitetniji, ve\u0107 prije svega zbog studenata koji posve\u0107uju neuporedivo vi\u0161e vremena, energije i truda u pore\u0111enju sa njihovim vr\u0161njacima na drugim univerzitetima u Crnoj Gori i regionu.<\/p>\n\n\n\n PR UCG: Koja su to istra\u017eivanja koja su vas posebno fascinirala ili ostavila trag u dosada\u0161njem nau\u010dnom radu i za\u0161to?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106: <\/strong>Moja istra\u017eivanja vezana su za tri obasti (i predmete koje predajem na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu): evoluciju, ekologiju, i zoologiju beski\u010dmenjaka. Ove tri oblasti se, naravno, prepli\u0107u. \u010cinjenica da sam do sada opisao skoro 500 vrsta novih za nauku \u010dini da me mo\u017eda najvi\u0161e povezuju sa taksonomijom i istra\u017eivanjem biodiverziteta. Moram re\u0107i da sam samo mali broj od ovih vrsta li\u010dno sakupio. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva to su uradile kolege koje se u svojim dr\u017eavama bave istra\u017eivanjem biodiverziteta, i koji rade izvanredan posao, a \u0161to uklju\u010duje na samo sakupljanje ve\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e i DNK sekvencioniranje ovog materijala sa ciljem razja\u0161njavanja evolutivne istorije tih vrsta i podru\u010dja na kojima \u017eive. Nove vrste koje opisujem, a koje nastaju iz tih kolaboracija, imaju pozitivan feedback na za\u0161titu biodiverziteta u u dr\u017eavama odakle su opisane. Samo pro\u0161le godine, kroz BGE (Biodiversity Genomics Europe) projekat opisali smo sedam novih vrsta iz Portugala, a isto toliko je bilo i tekstova u vode\u0107im portalima i medijima u Portugalu, \u0161to je izuzetno va\u017eno i \u0161to posebno forsiram kod svojih spolja\u0161njih saradnika.<\/p>\n\n\n\n Tu su, naravno, i istra\u017eivanja iz ekologije (koja donose i najve\u0107i broj citata), a koja se odnose na istra\u017eivanje ekologije izvora i podzemnih voda na globalnom nivou. Ta istra\u017eivanja uklju\u010duju istra\u017eivanje ekologije vrsta koje naseljavaju ova stani\u0161ta. Nacionalni projekat koji vodim bavi se transferom mikroplastike kroz lance ishrane (predator\u2013plijen) u ovim ekosistemima i predstavlja oblast koja je za mene potpuno nova \u2013 i upravo zato jo\u0161 interesantnija.<\/p>\n\n\n\n PR UCG: Jedna od novih vrsta pijavica otkrivena je u barama blizu Skadarskog jezera. Kako biste opisali biodiverzitet Crne Gore i njen zna\u010daj za nau\u010dna istra\u017eivanja? Spomenuli ste da predvi\u0111ate nestanak velikog broja vrsta u narednih 50 godina zbog klimatskih promjena. \u0160ta nauka mo\u017ee u\u010diniti da pomogne u o\u010duvanju ovih vrsta?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106: <\/strong>\u0160to se ti\u010de nove vrste koja je relativno skoro opisana, trudim se da ne izdvajam nijednu posebno, iz razloga \u0161to je svaka vrsta posebna i pri\u010da za sebe, koja naj\u010de\u0161\u0107e zahtijeva previ\u0161e teksta. \u010cesto u medijima, kao i studentima, ka\u017eem da se baviti istra\u017eivanjem bodiverziteta zna\u010di baviti se naukom sa \u201crokom\u201d. Naime, nau\u010dne studije ukazuju da \u0107e u idu\u0107ih 30 do 50 godina najve\u0107i dio biodiverziteta nestati, i da zato mnoge vrste nikada ne\u0107e biti ni opisane. Posle vi\u0161e od 25 godina istra\u017eivanja biodiverziteta na globalnom nivou nisam optimista da je mogu\u0107e sistematski sa\u010duvati biodiverzitet (i prirodu). Re\u0107i \u0107u vam da broj projekata iz za\u0161tite biodiverziteta, te uticaja klimatskih promjena, nikada nije bio ve\u0107i u EU prostoru za nau\u010dne projekte, ali su efekti za\u0161tite biodiverziteta sve porazniji. Pro\u0161le godine bio sam jedan od urednika specijalnog broja o za\u0161titi Kaspijskog mora i analiza podataka je pokazala da jedini period kad nije do\u0161lo do degradacije \u017eivotne sredine i biodiverziteta ovog ekosistema je bio izme\u0111u 2020. I 2023. godine \u2013 tokom pandemije virusa korona. PR UCG: Nedavno ste istakli da se glas nauke slabo \u010duje, posebno u vezi sa ekologijom i biodiverzitetom. \u0160ta mislite da bi trebalo da se mijenja kako bi nauka imala ve\u0107i uticaj na dru\u0161tvo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106:<\/strong> Nau\u010dni podaci koje dobijemo kroz nau\u010dne projekte mogu da poslu\u017ee kako vladinim, tako i nevladinim organizacijama u predlaganju i implementaciji mjera za za\u0161titu ugro\u017eenih vrsta, stani\u0161ta i ekosistema. Ove godine, imali smo veoma brojnu grupu istra\u017eiva\u010da sa Univerziteta iz Poljske, Njema\u010dke i Italije, sa kojima smo radili istra\u017eivanje s ciljem sakupljanja materijala za DNK analize organizama koji naseljavaju mo\u010dvarna podru\u010dja u zale\u0111u Velike pla\u017ee u Ulcinju. U julu planiramo me\u0111unarodnu ekspediciju u kanjonu Komarnice. Nema sumnje da \u0107e ti rezultati biti interesantni, i da \u0107e se na\u0107i interesantne vrste, ali da li to mo\u017ee uticati na ono \u0161to je ve\u0107 isplanirano (dogovoreno) za Veliku pla\u017eu ili Komarnicu? Odgovor na ovo pitanje vjerujem da je jasan svakom gra\u0111aninu. Naravno to ne zna\u010di da treba da odustanemo, i vjerujem da ono \u0161to rade istra\u017eiva\u010di sa studijskog programa Biologija je najbolji primjer da nauka mo\u017ee i treba da mijenja dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n PR UCG: Kao profesor na Prirodno-matemati\u010dkom fakultetu UCG u oblasti ekologije i evolucije, kako uspostavljate ravnote\u017eu izme\u0111u nauke i nastave?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106:<\/strong> Vjerujem da, kao i velika ve\u0107ina profesora na UCG, i ja poku\u0161avam na\u0107i balans izme\u0111u nauke i predavanja, koja su ipak uvijek na prvom mjestu. Jako je va\u017eno zainteresovati studente. Kursevi Ekologije i Evolucije koji su na tre\u0107oj godini tu pru\u017eaju vi\u0161e mogu\u0107nosti u odnosu na Zoologiju beski\u010dmenjaka koja je na prvoj godini. Na kraju istakao bih da veliki dio vremena posve\u0107ujem nau\u010dnom \u010dasopisu \u201cEcologica Montenegrina\u201d \u010diji sam glavni urednik, a \u0161to smatram veoma va\u017enim. Velike zemlje imaju kulturu da formiraju i odr\u017eavaju svoje \u010dasopise (u koje istra\u017eiva\u010di iz \u201cmalih\u201d zemalja \u0161alju svoje radove), kao \u0161to imaju i velike muzeje i nau\u010dne centre sa uslovima u kojima je mogu\u0107e kvalitetno pohraniti biolo\u0161ki i geneti\u010dki materijal vrsta koje opisuju nau\u010dnici iz tih \u201cmalih\u201d zemalja. Odr\u017eavanje i razvoj nau\u010dnog \u010dasopisa \u201cEcologica Montenegrina\u201d li\u010dno smatram jednim od svojih najve\u0107ih uspjeha.<\/p>\n\n\n\n PR UCG: \u0160ta biste preporu\u010dili mladim istra\u017eiva\u010dima koji \u017eele da se bave ovim oblastima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n PROF. DR PE\u0160I\u0106: <\/strong>Najva\u017enije je raditi, raditi i u\u010diti. Ponekad mislim da se previ\u0161e za\u0161titni\u010dki postavljamo prema na\u0161im mladim istra\u017eiva\u010dima. U svijetu kakav je danas, mladi ljudi se nalaze u konkurenciji sa drugim istra\u017eiva\u010dima onoga \u0161to zovemo tako popularno Jedinstveni evropski istra\u017eiva\u010dki prostor, i u budu\u0107nosti ta kompeticija \u0107e biti samo o\u0161trija \u2014 i za resurse, i za projekte i za karijere.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U svijetu nauke, rijetki su nau\u010dnici \u010dije se ime povezuje s otkri\u0107em vi\u0161e od deset novih vrsta. Kada se takav doprinos kombinuje s predanim nastavnim radom, me\u0111unarodnim istra\u017eiva\u010dkim ugledom i ure\u0111ivanjem presti\u017enih nau\u010dnih \u010dasopisa, rije\u010d je o li\u010dnosti koja objedinjuje nau\u010dnu izvrsnost i posve\u0107enost obrazovanju. \u00a0Prof. dr Vladimir Pe\u0161i\u0107 sa Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta Univerziteta Crne Gore jedan je od najcitiranijih nau\u010dnika iz Crne Gore prema Stanfordovoj listi, sa skoro 500 opisanih vrsta novih za nauku i prepoznatljivim doprinosom u oblasti ekologije, evolucije i taksonomije beski\u010dmenjaka.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":981027,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[4537,23554],"naslovna":[],"class_list":["post-981026","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-nauka","tag-pesic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
Na\u017ealost, ubije\u0111en sam da ne postoji model koji bi omogu\u0107io da se, s jedne strane, sa\u010duva biodiverzitet, a s druge strane, da se nastavi ono \u0161to na ovom civilizacijskom nivou nazivamo \u201cnapretkom \u010dovje\u010danstva\u201d.<\/p>\n\n\n\n