<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
To je saop\u0161tila \u0161efica za PR i marketing u Uniji poslodavaca Crne Gore (UPCG) Gordana Bo\u0161kovi\u0107 u TalkUP podcastu na temu \u201eCjelo\u017eivotno u\u010denje- klju\u010d za odr\u017eivost i konkurentsnost privrede\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o tr\u017ei\u0161tu radne snage, kako je istakla, potrebno je govoriti o dva razli\u010dita aspekta. Jedan je tr\u017ei\u0161te radne snage, a drugi samo tr\u017eite znanja.<\/p>\n\n\n\n
\u201eI u tom kontekstu govorimo o bilansu ljudskog kapitala. Koliko Crna Gora raspola\u017ee ljudskim kapitalom i na koji na\u010din poku\u0161ava da rije\u0161i taj hroni\u010dni problem nedostatka ljudskog kapitala, najbolje odgovore mo\u017eemo na\u0107i u sistemu obrazovanja. Ono \u0161to definitivno funkcioni\u0161e kao sistem spojenih sudova je snaga privrede s jedne strane i sa druge strane snaga obrazovnog sistema\u201c, jasna je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Sve visoko razvijene i ekonomski jake zemlje imaju, kako je naglasila, jake obrazovne sisteme.<\/p>\n\n\n\n
\u201eJak sistem obrazovanja jednako je jaka privreda i obrnuto. Da li Crna Gora ima hroni\u010dni problem nedostatka radne snage? Ima. Ho\u0107emo li i na koji na\u010din rije\u0161iti ovaj problem, zavisi od strate\u0161kih pravaca razvoja, od samih politika, od donosilaca politika\u201c, rekla je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ukazala je da je prosje\u010dna starost crnogrskog gra\u0111anina skoro 40 godina i da Crna Gora ima oko 125 hiljada penzionera, \u0161to zna\u010di da do 2030. godine na globalnom nivou prijeti opasnost da \u0107e broj starijih od 65 godina nadma\u0161iti broj mladih.<\/p>\n\n\n\n
\u201eVidimo da smo na gubitku ljudskog kapitala u smislu pune produktivnosti i pune snage. Crna Gora ne smije dozvoliti gubitak radne snage. Moramo stvarati kulturu dijaloga izme\u0111u institucija sistema i privrede. Moramo stvarati kulturu cjelo\u017eivotnog u\u010denja. Upravo u toj kulturi je klju\u010d o\u010duvanja radne snage\u201c, istakla je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Dodala je da se posebno mora voditi ra\u010duna o kategoriji mladih do 29 godina, koji vi\u0161e nisu uklju\u010deni u sistem obrazovanja, u tr\u017ei\u0161te rada, niti u bilo kakav vid treninga i dodatnih obuka.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePrema nekim podacima, imamo oko 30 odsto, a prema nekim istra\u017eivanjama, \u010dak 50 odsto mladih koji nisu uklju\u010deni na tr\u017ei\u0161te rada. Mislim da je to goru\u0107i problem Crne Gore, koji se mora rije\u0161iti u simbiozi privrede i javnog sektora\u201c, rekla je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njenim rije\u010dima, koncept cjelo\u017eivotnog u\u010denja je ideal kojem svaka zemlja te\u017ei. To nije ne\u0161to \u0161to je lako ostvarivo, ve\u0107 predstavlja kulturu \u017eivljenja jednog dru\u0161tva, odgovornost dr\u017eave prema svojoj ekonomiji, svojim gra\u0111anima i prema sebi samima.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSve visoko razvijene zemlje su mnogo ulagale u koncept cjelo\u017eivotnog u\u010denja. Ako pomenemo Kinu i Japan, vidje\u0107emo da su one ve\u0107 sredinom 19. vijeka uspostavile kulturu cjelo\u017eivotnog u\u010denja. Kada je rije\u010d o Evropi, moramo pomenuti skandinavske zemlje. \u0160vedska je zemlja sa najve\u0107im procentom u\u010de\u0161\u0107a odraslih u konceptu cjelo\u017eivotnog u\u010denja. Ako govorimo o godi\u0161njem procentu u\u010de\u0161\u0107a, vidje\u0107emo da \u0160vedska sa 74 odsto u\u010destvuje u procesu cjelo\u017eivotnog u\u010denja. Zemlja koja usko prati skandinavske zemlje je Holandija. To je visokorazvijena zemlja i njen procenat u\u010de\u0161\u0107a u procesu cjelo\u017eivotnog u\u010denja je oko 65 odsto\u201c, ukazala je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Kazala je da postoje neki podaci koliko je gra\u0111ana Crne Gore uklju\u010deno u proces cjelo\u017eivotog u\u010denja i oni se dobijaju na osnovu izvje\u0161taja o realizaciji godi\u0161njeg plana obrazovanja odraslih.<\/p>\n\n\n\n
\u201eAli, iako je to oficijelni podatak, nije potpun, zato \u0161to sve institucije, svi akteri, svi stejkholderi, ne u\u010destvuju u samom definisanju brojke i vrlo \u010desto smo na jednocifrenom broju\u201c, rekla je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Ukazala je da se moderni svijet sve vi\u0161e udaljava od formalnog obrazovanja, \u010dak i od nefomalnog i sve se vi\u0161e vezuje za koncept samoobrazovanja.<\/p>\n\n\n\n
\u201eVrlo \u010deste vje\u0161tine koje su danas potrebne jesu transverzalne kompetencije. To su komptenecije koje su lako prenosive. Prije svega tu mislimo na komunikacione sposobnosti, interpersonalne komptencije, organizacione vje\u0161tine\u201c, navela je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Istakla je da lica sa manjim nivoom obrazovanja imaju manje izra\u017eenu obrazovnu potrebu, jer je ne mogu lako prepoznati kod sebe.<\/p>\n\n\n\n
\u201eI to je u redu, ali nije u redu da lica sa visokim nivoom obrazovanja nemaju izra\u017eenu obrazovnu potrebu, koju treba da kontinuirano zadovoljavaju, na na\u010din \u0161to \u0107e sami pretra\u017eivati kurseve, seminare, obuke, kako bi unaprijedili svoje \u017eivotne i profesionalne vje\u0161tine\u201c, smatra Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o zakonskoj regulativi, strate\u0161kim pravcima razvoja, planovima, Crna Gora je, kako vjeruje, na dobrom putu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDruga strana pri\u010de je kako sve to funkcioni\u0161e u praksi. Nemamo razvijen fleksibilan sistem samog obrazovanja odraslih. Nemamo brze, efikasne obuke, koje \u0107e da zadovolje nadolaze\u0107e obrazovne potrebe. Nemamo sistem predvi\u0111anja znanja i vje\u0161tina, koje \u0107e nam biti potrebne za dvije godine. Vrlo je va\u017eno da pratimo razvoj digitalnih tehnologija, a tu, tako\u0111e, zaostajemo\u201c, ukazala je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
To nije problem sa kojim se samo Crna Gora suo\u010dava, ve\u0107 je to prepoznato kao ogroman problem i u zemljama Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTri od \u010detiri zaposlena imaju problem sa digitalnim vje\u0161tinama. Moramo uzeti u obzir da se u zemljama Evropske unije u ovom momentu mo\u017ee zaposliti 20 miliona ljudi koji imaju visoko razvijene digitalne vje\u0161tine\u201c, kazala je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema njenim rije\u010dima, Crna Gora mora sa posebnom pa\u017enjom da izmjeri na\u010din na koji uvodi mikrokvalifikacije u obrazovni sistem.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDobra je stvar \u0161to je Predlog izmjena i dopuna Zakona o obrazovanju odraslih obuhvatio poslodavce, u smislu da \u0107e mo\u0107i da za svoje zaposlene organizuju obuke, da kreiraju svoje interne programe obrazovanja i da \u0107e oni biti subjekti, koji donose te programe obrazovanja. To je novina za poslodavce i nadam se da \u0107e ih radovati\u201c, rekla je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Pojasnila je da digitalna tranzicija podrazumijava brzinu, efikasnost.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTek kada budemo lako i\u0161li u korak sa svim promjenama koje nas o\u010dekuju, mo\u017eemo da govorimo o punoj poslovnoj efikasnosti kod zaposlenih, o inovacijama kod poslodavaca i o otpornosti ekonomije na brojne promjene. Moramo stvarati sigurno okru\u017eenje da te promjene budu postepene, sigurne za svakog pojedinca, zaposlenog i poslodavca i za cjelokupno dru\u0161tvo\u201c, primijetila je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u017deli da poslodavac bude \u0161to vi\u0161e uklju\u010den u praksu u\u010denika.<\/p>\n\n\n\n
\u201eU praksi definitivno ne\u0161to ne \u0161tima kako treba. Na\u0161a upisna politika se dosta zasniva na samom postoje\u0107em nastavnom kadru. Nije dobro ostavljati ljude bez posla, ali te ljude moramo pripremiti na pravi na\u010din da ne ostaju bez posla, ve\u0107 da se anga\u017euju u drugoj sferi, da se njihov kapital u smislu znanja, vje\u0161tina, iskustva, iskoristi na malo druga\u010diji na\u010din. Moramo razmi\u0161ljati da se sve mijenja i da postajemo dio globalnog tr\u017ei\u0161ta i da ne mo\u017eemo ostati izlovano ostrvo\u201c, sigurna je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Da bi mijenjali svijet oko nas, kako je naglasila, moramo mijenjati svijet u sebi.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTo je klju\u010dna poruka kada govorimo o cjelo\u017eivotnom u\u010denju, u\u010de\u0161\u0107u poslodavaca, povezivanju sa realnim sektorom. Bez obzira \u0161to su poslodavci uklju\u010deni u mnogo tijela koja donose obrazovne politike, mislim da se ne \u010dujemo u finalu i da smo \u010desto u na\u0161im eho komorama iz kojih nikako da iza\u0111emo, upravo zbog toga \u0161to nismo dovoljno svestrani da razumijemo razli\u010dite koncepte funkcionisanja\u201c, zaklju\u010dila je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Navela je tri stvari koje je neophodno promijeniti, a to su depolitizacija odluka, rigidne procedure prilikom osnivanja ustanova za obrazovanje odraslih, sprovo\u0111enja odre\u0111enih programa, a tre\u0107a stvar je da mikrokvalifikacije ne treba vezati za obrazovni sistem u punom smislu te rije\u010di, ve\u0107 za poslodavce.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMikrokvalifikacije treba realizovati kod samih poslodavaca, u privredi. One su u prvom redu namijenjene zaposlenima, tek onda nezaposlenimq. Mikrokvalifikacije bi trebalo da daju fleksibilni karakter sistemu obrazovanja odraslih. Digitalnu revoluciju 4.0 treba da prati sistem obrazovanja, pogotovo kada je u pitanju samo tr\u017ei\u0161te rada. Brzina, kvalitet i efikasnost su tri klju\u010dne stvari, koje moramo imati ako \u017eelimo da budemo u korak sa visoko razvijenim ekonomijama\u201c, sigurna je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Poslodavci su prepoznali da nedostaju i da od obrazovnog sistema treba da dobijemo tri klju\u010dne vje\u0161tine, a to su vje\u0161tine koje se ti\u010du obavljanja konkretnog radnog zadatka, komunikacione i interpersonalne vje\u0161tine i vje\u0161tine rje\u0161avanja problema.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSu\u0161tina je kultura dijaloga izme\u0111u obrazovnog sektora i realnog sektora, odnosno da ne do\u0111emo u situaciju da raspisujemo pozive za realizaciju odre\u0111enih obrazovnih programa u momentu kad se javi obrazovna potreba. Tada je ve\u0107 kasno. Moramo imati kulturu predvi\u0111anja znanja, vje\u0161tina i kompetencija, koje su neophodne crnogorskom tr\u017ei\u0161tu\u201c, rekla je Bo\u0161kovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Pored prirodnih ljepota koje Crna Gora ima, najve\u0107a ljepota, koju ima kad je u pitanju ekonomija, jeste humani kapital.<\/p>\n\n\n\n
Snimanje podcast-a podr\u017eala je Me\u0111unarodna organizacija rada (International Labour Organization).<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jak obrazovni sistem zna\u010di jaku privredu, u kulturi cjelo\u017eivotnog u\u010denja je klju\u010d o\u010duvanja radne snage i zbog toga, ukoliko \u017eeli da ide u korak sa visoko razvijenim ekonomijama Crnoj Gori su potrebni brzina, kvalitet i efikasnost, kao i kultura predvi\u0111anja znanja, vje\u0161tina i kompetencija, a prije svega dijalog izme\u0111u obazovnog i realnog sektora.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":987306,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[25864,25865,20443],"naslovna":[],"class_list":["post-987305","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-cjelocivotno-ucenje","tag-gordana-boskovic","tag-upcg"],"acf":[],"yoast_head":"\n