<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
Vukovi\u0107 je, u intervjuu za Bankar, najavio je da se prva uplata iz Plana rasta \u2013 predfinansiranje \u2013 o\u010dekuje se u najskorijem periodu, okvirno do kraja aprila teku\u0107e godine. Iako ta\u010dan iznos jo\u0161 nije potvr\u0111en, mogu\u0107e je da dostigne do 26,8 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n
Podsjetio je da je Crna Gora u prva dva mjeseca 2025. godine ostvarila rast svih klju\u010dnih bud\u017eetskih prihoda, \u0161to je rezultat ubrzane privredne aktivnosti, a novo zadu\u017eenje iz marta obezbijedilo je pokri\u0107e svih dospjelih obaveza za ovu godinu. Najavio je da su planirane i dodatne emisije, u zavisnosti od tr\u017ei\u0161nih uslova, uz napomenu da je dugoro\u010dno, cilj postepeno smanjenje udjela javnog duga u BDP-u, bez ugro\u017eavanja razvoja.<\/p>\n\n\n\n
Kazao je i da se ostaje u okviru Mastri\u0161kih kriterijuma koji predvi\u0111aju maksimalni nivo javnog duga do 60% BDP-a, uzimaju\u0107i u obzir i specifi\u010dnosti zemalja u tranziciji i dinamiku reformi.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eete li nam re\u0107i podatke o naplati bud\u017eetskih prihoda i realizovanim rashodima dr\u017eave u prvom kvartalu 2025?<\/p>\n\n\n\n
Prema preliminarnim podacima, prihodi bud\u017eeta za dva mjeseca 2025. godine iznosili su 335,0 miliona eura, \u0161to je za 3,8 miliona eura ili 1,2% ve\u0107e u odnosu na isti period prethodne godine. Dinami\u010dan ekonomski rast i ubrzanje privredne aktivnosti karakteri\u0161u kretanja u prva dva mjeseca 2025. godine, pa su shodno tome, sve glavne kategorije prihoda bud\u017eeta ostvarile zna\u010dajan rast u odnosu na 2024. godinu.<\/p>\n\n\n\n
U tom smislu, porez na dobit pravnih lica ostvaren je u iznosu od 9,1 miliona eura, \u0161to je za 1,4 miliona eura ili 18,3% ve\u0107e u odnosu na isti period 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n
Porez na dohodak fizi\u010dkih lica ostvaren je u iznosu od 11,5 miliona eura, \u0161to je za 3,3 miliona eura ili 40,5% ve\u0107e u odnosu na isti period 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n
Porez na dodatu vrijednost ostvaren je u iznosu od 187,1 miliona eura, \u0161to je za 13,5 miliona eura ili 7,8% ve\u0107e u odnosu na 2024. godinu. Tako\u0111e, dinamika povra\u0107aja PDV-a ubrzana je od po\u010detka godine od strane Poreske uprave. U tom smislu, povra\u0107aj PDV-a za dva mjeseca 2025. godine iznosio je 22,8 miliona eura, \u0161to je za \u010dak 14,0 miliona eura vi\u0161e u odnosu na posmatrani period 2024. godine. Navedeno u zna\u010dajnoj mjeri uti\u010de na stimulisanje poslovnog ambijenta i ukidanje biznis barijera, imaju\u0107i u vidu da dr\u017eava kontinuirano ispunjava svoju obavezu prema privredi.<\/p>\n\n\n\n
Naplata akciza je ostvarena u iznosu od 49,1 miliona eura, \u0161to je za 4,1 miliona eura ili 9,2% ve\u0107e u odnosu na isti period 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n
Doprinosi su ostvareni u iznosu od 52,0 miliona eura \u0161to je za 12,8 miliona eura ili 19,8% manje posmatrano u odnosu na isti period 2024. godine, a imaju\u0107i u vidu o\u010dekivane efekte po osnovu usvojene reforme umanjenja poreskog optere\u0107enja na rad.<\/p>\n\n\n\n
Pove\u0107anje naplate klju\u010dnih kategorija poreza kompenzuje pad doprinosa ve\u0107 u prvim mjesecima reforme, pa su kretanja prihoda bud\u017eeta na po\u010detku 2025. godine u skladu su sa implementiranom reformom i o\u010dekivanjima.<\/p>\n\n\n\n
Nakon novog zadu\u017eenja, koji nivo javnog duga projektujete na kraju 2025. godine (i apsolutno i procentualno u odnosu na BDP, da li je to u skladu sa mastri\u0161kim kriterijumima)?<\/p>\n\n\n\n
Ukupan javni dug Crne Gore, na kraju 2024. godine, iznosio je 4,6 milijardi eura, odnosno 61,3% BDP-a. Uzimaju\u0107i u obzir depozite Ministarstva finansija (uklju\u010duju\u0107i i zlato), a koji su, na kraju 2024. godine, iznosili 385,36 miliona eura, neto javni dug Crne Gore, na dan 31.12.2024. godine, iznosi 4,2 milijarde eura, odnosno 56,1% BDP-a.<\/p>\n\n\n\n
U skladu sa Zakonom o bud\u017eetu i Odlukom o zadu\u017eivanju za 2025. godinu, ukupne potrebe za finansiranjem bud\u017eeta u 2025. godini iznose 1,14 milijardi eura, od \u010dega se najve\u0107i dio \u2013 oko 820 miliona eura \u2013 odnosi na otplatu duga iz prethodnog perioda, dok je ostatak za finansiranje kapitalnih izdataka. Za finansiranje nedostaju\u0107ih sredstava Dr\u017eava \u0107e, u 2025. godini, koristiti depozite obezbje\u0111ene u 2024. godini, kao i sredstva iz novog zadu\u017eenja.<\/p>\n\n\n\n
Imaju\u0107i u vidu da u aprilu mjesecu dospijeva dug po osnovu emisije obveznica iz 2018. godine u iznosu od 500 miliona eura, a u cilju pravovremenog obezbje\u0111ivanja sredstava, Ministarstvo finansija je 25. marta 2025. godine realizovalo emisiju dr\u017eavnih obveznica u iznosu od 850 miliona eura, s rokom dospije\u0107a od sedam godina, po kamatnoj stopi od 4.875%. Emisiju je podr\u017ealo vi\u0161e od 100 renomiranih investitora iz Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Njema\u010dke, Austrije, \u0160vajcarske, Centralne i Isto\u010dne Evrope, kao i Azije. Ova \u0161iroka podr\u0161ka me\u0111unarodne investicione zajednice potvr\u0111uje povjerenje u makroekonomsku stabilnost i reformski kurs Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
Imaju\u0107i u vidu da 2025, 2026. i 2027. godine dospijeva dug iz prethodnog perioda u ukupnom iznosu od oko 2,1 milijardi eura, kao i kamata u ukupnom iznosu od oko 565 miliona eura, Odlukom o zadu\u017eivanju za 2025. godinu, ostavljena je mogu\u0107nost da se pravovremeno obezbjedi dio sredstava tokom teku\u0107e godine za potrebe refinansiranja duga i stvaranja fiskalne rezerve za 2026. i 2027. godinu, \u0161to omogu\u0107ava stabilno upravljanje javnim finansijama.<\/p>\n\n\n\n
U skladu sa poslednjim projekcijama Ministarstva finansija, o\u010dekuje se da \u0107e bruto javni dug na kraju 2025. godine iznositi 4,8 milijardi eura, odnosno 60,2% BDP-a, dok \u0107e neto javni dug biti 4,6 milijardi eura ili 58,4% BDP-a. Ovi pokazatelji ostaju u okviru Mastri\u0161kih kriterijuma koji predvi\u0111aju maksimalni nivo javnog duga do 60% BDP-a, uzimaju\u0107i u obzir i specifi\u010dnosti zemalja u tranziciji i dinamiku reformi.<\/p>\n\n\n\n
Posebno isti\u010demo da se zadu\u017eenje koristi isklju\u010divo za otplatu postoje\u0107eg duga i finansiranje investicija, a ne za pokrivanje teku\u0107e potro\u0161nje. Time se dosljedno primjenjuje tzv. \u201ezlatno pravilo bud\u017eeta\u201d \u2013 da se teku\u0107e obaveze finansiraju isklju\u010divo iz teku\u0107ih prihoda. Na taj na\u010din \u0161titimo fiskalnu odr\u017eivost i obezbje\u0111ujemo stabilnost bud\u017eeta u srednjem roku.<\/p>\n\n\n\n
Ako se zna da je Odlukom o zadu\u017eivanju za 2025. godinupredvi\u0111ena mogu\u0107nost obezbje\u0111ivanja sredstava na tr\u017ei\u0161tu u 2025. od ukupno 1,14 milijardi eura, kada se planira i u kojem iznosu ostali dio zadu\u017eenja koji je mogu\u0107 u 2025?<\/p>\n\n\n\n
Nedostaju\u0107a sredstva za finansiranje bud\u017eeta, u 2025. godini, iznose 1,14 milijardi eura i u najve\u0107em dijelu se odnose na uredno izmirenje dospjelih obaveza iz prethodnog perioda \u2013 koje iznose oko 820 miliona eura \u2013 kao i za finansiranje kapitalnih izdataka, koji su klju\u010dni za dugoro\u010dni razvoj i modernizaciju infrastrukture Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je ista\u0107i da smo planiranju zadu\u017eenja pristupili odgovorno i pa\u017eljivo, vode\u0107i ra\u010duna o fiskalnoj odr\u017eivosti i stabilnosti bud\u017eeta. Za finansiranje bud\u017eetskih potreba u 2025. godini, dr\u017eava koristi kombinaciju raspolo\u017eivih depozita obezbije\u0111enih krajem 2024. godine (oko 300 miliona eura), kao i novih izvora finansiranja \u2013 do 900 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n
U tom kontekstu, u martu 2025. godine realizovali smo uspje\u0161nu emisiju dr\u017eavnih obveznica na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu u iznosu od 850 miliona eura. Ova transakcija predstavlja potvrdu povjerenja me\u0111unarodnih investitora u ekonomske i fiskalne politike koje sprovodimo, a istovremeno je omogu\u0107ila potpuno pokri\u0107e svih obaveza koje dospijevaju tokom 2025. godine. Realizacijom ove emisije unaprijedili smo likvidnosnu poziciju dr\u017eave i pokazali da smo spremni da na odgovoran i predvidiv na\u010din upravljamo javnim finansijama.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, imaju\u0107i u vidu da u periodu 2025\u20132027. godine dospijevaju zna\u010dajne obaveze po osnovu javnog duga \u2013 ukupno oko 2,1 milijardu eura, uz dodatnih 565 miliona eura kamata \u2013 Odlukom o zadu\u017eivanju ostavljena je mogu\u0107nost da se tokom 2025. godine, u zavisnosti od tr\u017ei\u0161nih uslova, obezbijedi dodatnih do 500 miliona eura. Ova mogu\u0107nost ne zna\u010di da \u0107e dr\u017eava automatski koristiti \u010ditav iznos, ve\u0107 da pravovremeno stvaramo prostor za reagovanje ukoliko se uka\u017ee povoljan trenutak za novo zadu\u017eenje pod boljim uslovima.<\/p>\n\n\n\n
Na ovaj na\u010din stvaramo dodatne depozite koji bi se koristili u narednim godinama, \u010dime se unapre\u0111uje bud\u017eetska stabilnost, omogu\u0107ava ravnomjernije servisiranje duga i rastere\u0107uje bud\u017eet u godinama u kojima dospijevaju najve\u0107e obaveze. To je primjer proaktivnog i odgovornog planiranja koje doprinosi finansijskoj otpornosti dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Ministarstvo finansija kontinuirano prati kretanja na doma\u0107em i me\u0111unarodnom finansijskom tr\u017ei\u0161tu, kako bi se svaki korak u procesu zadu\u017eivanja pa\u017eljivo tempirao i realizovao pod najpovoljnijim uslovima. Pored emisije dr\u017eavnih obveznica, potencijalni izvori finansiranja uklju\u010duju i saradnju sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama kao \u0161to su Svjetska banka, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), kao i doma\u0107e poslovne banke.<\/p>\n\n\n\n
U saradnji sa tim institucijama, dostupni su i dodatni instrumenti finansiranja poput Zajma za razvojne politike (DPL), koji pru\u017ea podr\u0161ku makroekonomskoj stabilnosti i reformama, te kreditni aran\u017emani uz garanciju Svjetske banke (PBG), koji omogu\u0107avaju povoljnije kamatne stope i du\u017ee rokove otplate.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, posebnu pa\u017enju posve\u0107ujemo razvoju doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta dr\u017eavnih hartija od vrijednosti. Na\u0161 cilj je pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a doma\u0107ih investitora, uklju\u010duju\u0107i profesionalne investitore i gra\u0111ane, u portfoliju dr\u017eavnog duga. Time ne samo da razvijamo tr\u017ei\u0161te kapitala u Crnoj Gori, ve\u0107 i smanjujemo eksternu izlo\u017eenost i doprinosimo ve\u0107oj stabilnosti doma\u0107eg finansijskog sistema.<\/p>\n\n\n\n
U svemu \u0161to radimo, rukovodimo se principima transparentnosti, odgovornosti i odr\u017eivosti. Na\u0161a stalna komunikacija sa investitorima i me\u0111unarodnim partnerima, kao i pa\u017eljivo planiranje i pra\u0107enje fiskalnih indikatora, imaju za cilj ja\u010danje povjerenja, o\u010duvanje fiskalne stabilnosti i stvaranje preduslova za ekonomski rast.<\/p>\n\n\n\n
Dugoro\u010dno, cilj nam je postepeno smanjenje udjela javnog duga u BDP-u, bez ugro\u017eavanja razvoja. Kroz racionalizaciju javne potro\u0161nje, pametne investicije i strate\u0161ko planiranje, nastojimo da unaprijedimo kvalitet \u017eivota gra\u0111ana Crne Gore, o\u010duvamo fiskalni prostor i doprinesemo odr\u017eivom ekonomskom rastu.<\/p>\n\n\n\n
Kada je rije\u010d o EU sredstvima, iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kada se, okvirno o\u010dekuju ta sredstva\u201d, o kojoj je sumi rije\u010d, za koje oblasti i od \u010dega zavisi isplata?<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta za Zapadni Balkan je sveobuhvatni mehanizam podr\u0161ke koji se realizuje putem dvije finansijske komponente: predfinansiranja, koje mo\u017ee iznositi do 7% ukupno raspolo\u017eivih sredstava, i redovnih, periodi\u010dnih \u2013 polugodi\u0161njih \u2013 tran\u0161i, koje se ispla\u0107uju na osnovu ostvarenih reformskih rezultata.<\/p>\n\n\n\n
Za Crnu Goru, ukupno dostupna sredstva iz Plana rasta iznose 383,5 miliona eura, od \u010dega 110,1 milion eura predstavljaju bespovratna (grant) sredstva, dok 273,4 miliona eura \u010dine povoljni krediti. Dio kreditnih sredstava bi\u0107e implementiran kroz dr\u017eavni bud\u017eet, dok \u0107e ostatak biti realizovan putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan.<\/p>\n\n\n\n
Prva uplata \u2013 predfinansiranje \u2013 o\u010dekuje se u najskorijem periodu, okvirno do kraja aprila teku\u0107e godine. Iako ta\u010dan iznos jo\u0161 nije potvr\u0111en, mogu\u0107e je da dostigne do 26,8 miliona eura. Uplata predfinansiranja uslovljenja je ispunjenjem formalno-pravnih preduslova \u2013 prvenstveno stupanja na snagu Sporazuma o pristupanju i potpisivanja Sporazuma o zajmu. Sporazum o pristupanju ve\u0107 je stupio na snagu u martu ove godine, dok se potpisivanje Sporazuma o zajmu od strane Evropske komisije o\u010dekuje uskoro.<\/p>\n\n\n\n
Nakon toga, prva periodi\u010dna uplata sredstava predvi\u0111ena je tokom 2025. godine, i odnosi se na iznos do 29,5 miliona eura. Visina uplate zavisi\u0107e od ocjene Evropske komisije u vezi sa ispunjenjem reformskih koraka iz prvog izvje\u0161tajnog perioda. Ministarstvo finansija planira da tokom aprila 2025. godine uputi Zahtjev za isplatu prve tran\u0161e, nakon \u010dega \u0107e uslijediti proces evaluacije i mi\u0161ljenja EK, odnosno uplata sredstava.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je naglasiti da neispunjenje reformskih koraka u jednom izvje\u0161tajnom periodu ne zna\u010di automatski gubitak raspolo\u017eivih sredstava \u2013 jer se aktivnosti mogu realizovati i naknadno, u okviru sljede\u0107ih tran\u0161i. Na taj na\u010din, proces omogu\u0107ava fleksibilnost i kontinuitet u realizaciji reformi.<\/p>\n\n\n\n
Svaka periodi\u010dna tran\u0161a odnosi se na polugodi\u0161nji izvje\u0161tajni period, a njihov iznos \u0107e, dakle, zavisiti od ispunjenja definisanih reformskih koraka iz Reformske agende 2024-2027.<\/p>\n\n\n\n
Reformski prioriteti su raspore\u0111eni kroz vi\u0161e oblasti, u nadle\u017enosti razli\u010ditih resora, a Ministarstvo finansija direktno ili indirektno u\u010destvuje u sprovo\u0111enju: Reforme upravljanja preduze\u0107ima u vlasni\u0161tvu dr\u017eave; Revizije procesa javnih nabavki i politika dr\u017eavne pomo\u0107i; Uklanjanju regulatornih barijera i olak\u0161avanju poslovanja; Reformi inspekcijskih slu\u017ebi i smanjenju neformalne ekonomije. Pored navedenih, ostale reforme odnose se na: implementaciju politika i mjera iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plana; Unapre\u0111enje u oblasti energetske efikasnosti; Unapre\u0111enje u oblasti digitalizacije i sajber bezbijednosti; Uskla\u0111ivanje vizne politike sa re\u017eimom Evropske unije; itd.<\/p>\n\n\n\n
Uz reformske aktivnosti, Plan rasta sadr\u017ei i investicionu komponentu. Sredstva \u0107e biti usmjerena na realizaciju prioritetnih projekata u oblastima energetike, obrazovanja, saobra\u0107aja, zdravstva i digitalizacije. Ova ulaganja bi\u0107e uskla\u0111ena sa nacionalnim razvojnim ciljevima i spremno\u0161\u0107u projekata za implementaciju.<\/p>\n\n\n\n
U tom kontekstu, Savjet za javne investicije je u martu 2024. godine zadu\u017eio Ministarstvo evropskih poslova da defini\u0161e kona\u010dnu listu investicionih projekata za finansiranje iz programa Reformske agende. Projekti su grupisani u tri faze: za implementaciju u periodima 2024\/2025, 2025\/2026 i 2026\/2027. Na osnovu zahtjeva institucija i njihove spremnosti, bi\u0107e utvr\u0111eni dalji prioriteti za finansiranje u svakoj fazi.<\/p>\n\n\n\n
Zaklju\u010dio bih da Plan rasta predstavlja va\u017enu razvojnu \u0161ansu za na\u0161u zemlju. Njegova uspje\u0161na realizacija zavisi od dosljedne i pravovremene implementacije reformi, kao i kvalitetnog upravljanja projektima \u2013 i u tom pravcu Ministarstvo finansija ostaje sna\u017eno posve\u0107eno postizanju konkretnih i odr\u017eivih rezultata.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dr\u017eava vodi odgovornu fiskalnu politiku, \u010duva makroekonomsku stabilnost i stvara prostor za dugoro\u010dni razvoj kroz investicije. Uz povoljan pristup sredstvima iz EU Plana rasta, Vlada se fokusira na reformske prioritete i investicije u energetiku, digitalizaciju i infrastrukturu, kazao je Novica Vukovi\u0107, ministar finansija u Vladi Crne Gore.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":954255,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[2655,6567],"naslovna":[],"class_list":["post-992210","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika","tag-novica-vukovic","tag-plan-rasta"],"acf":[],"yoast_head":"\n