<\/p>\n\n\n\n
\u201eSloboda je dragocena svakome koji je razume po onim dragocenim rezultatima \u0161to ih ona donosi.”<\/p>\n\n\n\n
Tako je mladi Svetozar Markovi\u0107, filozof, publicista i politi\u010dki aktivista pisao u njegovom \u010dlanku Srpske obmane, objavljenom 1869.<\/p>\n\n\n\n
Ali kuda bi danas o\u0161tro pero i kriti\u010dka misao odvela pionira socijalizma na ovom prostoru i levi\u010darskog ideologa, u eri neoliberalnog kapitalizma i globalne politi\u010dke nestabilnosti, kao i spoljnopoliti\u010dkog ringi\u0161pila, dru\u0161tvene krize i studentskih blokada u Srbiji?<\/p>\n\n\n\n
\u201eEvidentno je da bi Markovi\u0107 podr\u017eao op\u0161tenarodni pokret bez jasno odre\u0111ene politi\u010dke agende”, ka\u017ee istori\u010dar Luka Filipovi\u0107, nau\u010dni saradnik sa Instituta za savremenu istoriju, za BBC na srpskom.<\/p>\n\n\n\n
\u201eI bio bi protiv definisanja zvani\u010dne ideologije pokreta jer bi verovao da mo\u017ee doprineti cepanju jedinstva op\u0161tenarodnog bunta”.<\/p>\n\n\n\n
Svetozar Markovi\u0107 je tokom izuzetno kratkog \u017eivota ostavio neizbrisiv trag i na polju filozofije, politi\u010dke teorije, pa i knji\u017eevne kritike i novinarstva.<\/p>\n\n\n\n
Zastupao je revolucionarne ideje, izme\u0111u nau\u010dnog i, prema nekima, utopijskog socijalizma, zalagao se za socijalnu pravdu i oslobo\u0111enje naroda, protivio Velikoj Srbiji, a zagovarao Balkansku federaciju.<\/p>\n\n\n\n
U novinskim tekstovima i teorijskim delima, kritikovao je birokratski sistem Kne\u017eevine Srbije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eMarkovi\u0107 ostaje apsolutno impresivan autor koga na\u017ealost ne \u010ditamo dovoljno jer da ga \u010ditamo vi\u0161e mo\u017eda bi nam bila jasnija dana\u0161nja situacija”, smatra Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Preminuo je 10. marta 1875. sa svega 28 godina.<\/p>\n\n\n\n
Ideolo\u0161ko \u0161arenilo zarad op\u0161teg dobra<\/strong> \u201eOdrastao je u vreme integrisanog siroma\u0161tva, kad je srpska zajednica bila poznata po u\u017easno velikom stepenu solidarnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eI danas bi do\u017eiveo da se ponovo budi solidarnost posle 40 godina partikularizacije dru\u0161tva, ne samo srpskog, nego i globalnog”, smatra Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Sa socijalisti\u010dkim delima i teorijom, Markovi\u0107 se upoznao na studijama u Sankt Peterburgu (tada Petrograd), u Rusiji 1866. godine, gde je oti\u0161ao kao stipendista srpske vlade.<\/p>\n\n\n\n Tamo se susreo sa radovima ranih ruskih levih revolucionara, prvenstveno Nikolaja \u010cerni\u0161evskog, koji je na Markovi\u0107a ostavio najve\u0107i uticaj dru\u0161tveno-ekonomskim konceptom zajedni\u010dkog \u017eivota u ruskoj porodi\u010dnoj zadruzi, zasnovanoj na kolektivnoj svojini.<\/p>\n\n\n\n Zadruge, odnosno porodi\u010dne komune, i op\u0161tine, jedne su od najva\u017enijih ta\u010daka njegovog budu\u0107eg politi\u010dkog programa i verovatno najrelevantnije dru\u0161tvene i politi\u010dke institucije.<\/p>\n\n\n\n \u0160kolovanje je potom nastavio u \u0160vajcarskoj gde je \u010ditao dela mnogih zapadnih levih teoreti\u010dara, poput nema\u010dkog komuniste Karla Marksa i francuskog anarhiste Pjera \u017dozefa Prudona.<\/p>\n\n\n\n U Kne\u017eevinu Srbiju se vra\u0107a po\u0161to je izgubio stipendiju zbog \u010dlanka Srpske obmane objavljenom u novosadskom listu Zastava u kome je kritikovao namesni\u0161tvo, koje je upravljalo zemljom umesto maloletnog Milana Obrenovi\u0107a, i ustav iz 1869.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je vreme velikog prelivanja ideja i preplitanja raznih filozofija”, ka\u017ee Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Takvo stanje se odrazilo i na politi\u010dke stavove progresivnog i ambicioznog Markovi\u0107a koji je, kako zapa\u017eaju njegovi savremenici, bio \u201evrlo ekstreman u inkluzivnosti prema drugim politi\u010dkim partijama i pokretima i njihovim idejama”, dodaje istori\u010dar.<\/p>\n\n\n\n \u201eSmatrao je da treba raditi na stvaranju op\u0161teg pokreta, izvorno marksisti\u010dkog, socijaldemokratskog karaktera, koji \u0107e ujediniti i integrisati i liberale i protagoniste nacionalnih ideologija.”<\/p>\n\n\n\n Zato mu danas, ideolo\u0161ki \u0161aroliki, aktuelni studentski protesti i blokade, \u201ene bi bili strani”.<\/p>\n\n\n\n Razlika je u tome, ka\u017ee Filipovi\u0107, \u0161to je u 19. i ve\u0107em delu 20. veka \u201eljudima bila potpuno nezamisliva ideja stvaranja pokreta bez zvani\u010dne ideologije”, a kamoli \u201epokret bez vo\u0111stva i organizacione strukture”.<\/p>\n\n\n\n \u201eTako da bi mu sve to bilo novo i \u0161okantno.<\/p>\n\n\n\n \u201eAli mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u govoriti da bi podr\u017eao inkluzivni karakter pokreta prema predstavnicima gotovo svih ideolo\u0161kih pravaca – u vi\u0161em cilju, zarad op\u0161teg dobra celog dru\u0161tva”, dodaje istori\u010dar.<\/p>\n\n\n\n Njegov povratak u Beograd se poklapa sa osnivanjem prvih banaka i ja\u010danjem kapitalisti\u010dkih elemenata, \u0161to pored privrednog razvitka dovodi do novih dru\u0161tvenih potresa, dodatnog osiroma\u0161ivanja i boga\u0107enja vi\u0161ih slojeva, pa i korupcije.<\/p>\n\n\n\n \u201eKorupcija ubija” jedna od glavnih parola masovnih protesta u Srbiji izazvanih padom nadstre\u0161nice na novosadskoj \u017eelezni\u010dkoj stanici 1. novembra 2024. kada je poginulo 15 ljudi i dvoje te\u017ee povre\u0111eno.<\/p>\n\n\n\n Markovi\u0107 i njegovi sledbenici bili su, me\u0111u retkim levi\u010darima tog perioda i kasnije, koji su se bavili ovim pitanjem, tvrdi Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u201eU njihovim tekstovima iz 19. veka vidimo da se u velikoj meri bave fenomenima nepotizma (favorizovanje rodbine), nekompetentnosti nosilaca vlasti izvr\u0161ne, korupcijom u gotovo svim bitnim institucijama, podrazumevaju\u0107i Srpsku pravoslavnu crkvu i jake simbole nacionalne ideologije”, pri\u010da istori\u010dar.<\/p>\n\n\n\n Kritikuju, dodaje, \u201eapsolutizam kne\u017eeva i vlastodr\u017eaca u Srbiji”, te dovode u pitanje da \u0107e \u201ekonzervativna desnica, kao deo osnovnog politi\u010dkog programa, voditi krsta\u0161ki rat protiv korupcije”.<\/p>\n\n\n\n Tako su socijaldemokratski politi\u010dki akteri verovali da \u0107e se pribli\u017eiti obi\u010dnom narodu \u201ekoji nema dovoljno teorijskog obrazovanja da shvati da su radnici univerzalno eksploatisani”.<\/p>\n\n\n\n \u201eAli vrlo dobro vidi eksploataciju na sopstvenoj ko\u017ei koja je zna\u010dajno pogor\u0161ana \u010dinjenicom da je korupcija u Markovi\u0107evo, kao i u na\u0161e vreme, na ovom prostoru bila vrlo izra\u017eena”, smatra Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Sude\u0107i po kriti\u010dkom odnosu prema Narodnoj skup\u0161tini koja se posle 1861. sastajala jednom u tri godine, mogu\u0107e da bi revolucionarni mislilac video sli\u010dnosti i sa savremenim parlamentarizmom u Srbiji – gde predstavnici vladaju\u0107e ve\u0107ine imaju samo re\u010di hvale za poteze vlasti.<\/p>\n\n\n\n \u201eKakav posao mo\u017ee vr\u0161iti skup\u0161tina u neograni\u010denoj monarhiji”, pi\u0161e Markovi\u0107, citirano je u radu \u201ePogledi Svetozara Markovi\u0107a na dr\u017eavno pravni razvitak Srbije”.<\/p>\n\n\n\n \u201eOna ne donosi zakone, ne pozivlje na odgovor dr\u017eavne organe, oni su svi odgovorni – knezu, upravo ne radi ni\u0161ta, osim \u0161to saslu\u0161a \u0161ta je vlada uradila i \u0161ta je namerna da uradi ubudu\u0107e, \u0161to se mo\u017ee saop\u0161titi narodu i bez sazivanja skup\u0161tine”, kritikovao je pre 160 godina.<\/p>\n\n\n\n Srbija na istoku<\/strong> U njemu je ponudio i re\u0161enje nacionalnog pitanja, ali ne u vidu stvaranja Velike Srbije, ideje o ujedinjenju svih teritorija na kojima \u017eive Srbi u jednu dr\u017eavu, koju je kritikovao, ve\u0107 kroz ranije osmi\u0161ljeni koncept Balkanske federacije slobodnih naroda.<\/p>\n\n\n\n Balkanska federacija bi po Markovi\u0107u bila zasnovana \u201ene po nacionalnosti, no po stvarnim potrebama”, a prethodila bi joj srpska federacija sastavljena od Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koja bi bila u \u201ekonfederalnom odnosu sa Bugarskom”.<\/p>\n\n\n\n \u201ePrakti\u010dni smisao socijalizma za unutra\u0161nji i spoljni razvitak srpskog naroda sastoji se u socijalnom preobra\u017eaju iznutra, na osnovu narodnog suvereniteta i op\u0161tinske samouprave, zatim revolucija u Turskoj i federacija na Balkanskom poluostrvu”, pisao je Markovi\u0107 ne\u0161to kasnije 1874.<\/p>\n\n\n\n Austrougarska i Osmansko carstvo tokom 19. veka ve\u0107im delom kontroli\u0161u Balkansko poluostrvo, dok je Srbija nezavisnost stekla tek 1878, tri godine posle Markovi\u0107eve smrti.<\/p>\n\n\n\n Filipovi\u0107 ka\u017ee da u Srbiji na istoku Markovi\u0107 isti\u010de \u201ei sklonost srpskih vlastodr\u017eaca pot\u010dinjavanju bilo habzbur\u0161kim, bilo osmanskim vlastima, koje \u0107e im omogu\u0107avati da nesmetano pro\u0161iruju li\u010dnu vlast nad lokalnom zajednicom i da se bave korupcijskim i ostalim mahinacijama”.<\/p>\n\n\n\n \u201eTo je vrlo zna\u010dajno za Srbiju danas”, ocenjuje Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Shodno tome, smatra da bi Markovi\u0107 o\u0161tro osudio \u201e\u010detiri stuba srpske spoljne politike”, diplomatsku koncepciju koju je uveo biv\u0161i predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 posle posete Pekingu avgusta 2009. misle\u0107i na Kinu, Evropsku uniju, Rusiju i SAD.<\/p>\n\n\n\n \u201eInsistirao bi da ta doktrina poti\u010de zbog potrebe srpskih vlasti da u\u010dvrste uticaj unutar zemlje uz podr\u0161ku svih mogu\u0107ih stranih sila, a sa druge strane zbog korupcije i finansijskog interesa koji postoji izme\u0111u doma\u0107e oligarhije i stranog kapitala.”<\/p>\n\n\n\n Od ‘Radenika’ do ‘Oslobo\u0111enja’<\/strong> Pojavio se nekoliko dana posle gu\u0161enja Pariske komune, \u201eprve radni\u010dke revolucije” i slobodarske uprave u glavnom gradu Francuske, o \u010demu je i sam pisao u njegovim novinama.<\/p>\n\n\n\n Pored toga, srpski socijalista se u novinarskim tekstovima bavio i drugim radni\u010dkim pitanjima, kritikovao vlast, unutra\u0161nju i spoljnu politiku Srbije, iznosio teorijske postavke i pretpostavke.<\/p>\n\n\n\n Preseliv\u0161i se u Kragujevac 1873. ure\u0111ivao je i list Javnost, a pred smrt i Oslobo\u0111enje.<\/p>\n\n\n\n \u201eMarkovi\u0107evi listovi bi danas bili najradikalniji listovi na novinarskoj sceni i upravno nam takvi nedostaju”, smatra Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Bavio se i prevo\u0111enjem stranih autora i \u010dlanaka, a pretpostavlja se da je me\u0111u tim politi\u010dkim \u0161tivom i Komunisti\u010dki manifest Karla Marksa i Fridriha Engelsa.<\/p>\n\n\n\n \u201eU ovom trenutku verujem da bi mu bilo interesantno da prevede nove ideje levi\u010darskih mislilaca iz sveta kao \u0161to su Janis Varufakis (ekonomista i biv\u0161i ministar finansija Gr\u010dke), Toma Piketi (francuski ekonomista i profesor) i Slavoj \u017di\u017eek (slovena\u010dki filozof).<\/p>\n\n\n\n \u201eTe\u017eio bi takvim autorima koji nisu ideolo\u0161ki puritanci ali imaju jasnu izra\u017eenu levu ideju, koji znaju kako da na neki na\u010din prenesu masama”, smatra Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kratka biografija<\/strong> Fond Socijalisti\u010dke partije Srbije nosi naziv po njemu, dok postoji i neformalni politi\u010dki kolektiv u Beogradu \u201eSamoobrazovni univerzitet – Svetozar Markovi\u0107”.<\/p>\n\n\n\n \u201eNjegov doprinos vidimo u samoj \u010dinjenici da danas te\u0161ko da postoje politi\u010dke partije i pokreti koji se usu\u0111uju da potpuno zanemare razgovor o siroma\u0161tvu i socijalnim politikama.<\/p>\n\n\n\n \u201eDok sa druge strane mi danas na politi\u010dkoj sceni nemamo nijednu partiju ili opciju, da nije apsolutno marginalna, koja nudi alternativu globalno dominantnom ekonomskom modelu i koja bi delila najva\u017enije ideje ranih srpskih socijaldemokrata – o jednakosti, socijalnoj pravdi i prevazila\u017eenju kapitalisti\u010dke stvarnosti”, smatra Filipovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, neke druge vidove Markovi\u0107evog nasle\u0111a, ponovo pronalazimo danas, posebno poslednjih meseci tokom studentskih blokada i demonstracija kao ideolo\u0161ki raznolikog pokreta.<\/p>\n\n\n\n \u201eKako da kom\u0161ija i ja potpuno drugih uverenja, zajedno shvatimo da imamo zajedni\u010dki cilj i da se tek nakon njegovog ispunjenja mo\u017eemo dalje deliti”, zaklju\u010duje.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pionir socijalisti\u010dke misli u Srbiji preminuo je prije vijek i po, ostaviv\u0161i za sobom va\u017ene teorijske tekstove i djela.<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":997680,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[103],"tags":[3315,29478,29479],"naslovna":[],"class_list":["post-997679","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-region","tag-bbc","tag-pionir-socijalisticke-misli","tag-svetozar-markovic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
Svetozar Markovi\u0107 je odrastao u Srbiji prosve\u0107enog apsolutiste kneza Mihaila Obrenovi\u0107a, u dru\u0161tveno-ekonomski nerazvijenoj i siroma\u0161noj zemlji, plodnim tlom za \u0161irenje levi\u010darskih ideja.<\/p>\n\n\n\n
‘Korupcija ubija’<\/strong>
Pristalice Markovi\u0107eve ideje isprva su upravo bili onda\u0161nji studenti, polaznici Velike \u0161kole, najvi\u0161e obrazovne institucije tog perioda, prete\u010de Beogradskog univerziteta, zatim zanatlije, a po preseljenju u Kragujevac i radnici tamo\u0161nje Topolivnice.<\/p>\n\n\n\n
U opisima doga\u0111aja, Markovi\u0107 nije te\u017eio da bude istori\u010dar Srbije, koji bi re\u0111ao \u010dinjenice, ve\u0107 je tragao za njihovim smislom i \u201eod po\u010detka bio revolucionar misli i dela”, pisao je Miroslav \u0110or\u0111evi\u0107, profesor Fakulteta politi\u010dkih nauka, davne 1976. godine.<\/p>\n\n\n\n
Svetozar Markovi\u0107 je imao svega 26 godina, kada je 1872. iza\u0161lo njegovo kapitalno, i po nekim teoreti\u010darima \u201evizionarsko” delo – Srbija na istoku, u kome je pokazao \u201eizuzetno poznavanje geopoliti\u010dkih prilika i istorijskih korena fenomena sa kojima se suo\u010dava”.<\/p>\n\n\n\n
Markovi\u0107 je juna 1871. pokrenuo prvi socijalisti\u010dki list na Balkanu – Radenik.<\/p>\n\n\n\n
Ro\u0111en u Rgotini kod Zaje\u010dara 21. septembra 1846.
\u0160kolovao se u Rekovcu, Jagodini, Kragujevcu i Beogradu, gde je upisao i studije tehnike 1863.
Studirao je u Rusiji i \u0160vajcarskoj, a u Srbiju se vre\u0107e po\u0161to mu je ukinuta stipendija juna 1870.
Godinu dana kasnije pokre\u0107e prvi socijalisti\u010dki \u010dasopis na Balkanu – Radenik, cenzurisan, osporavan i zabranjivan.
Neko vreme je \u017eiveo u Novom Sadu, tada van granica Srbije, da bi 1873. u Kragujevcu pokrenuo list Javnost, a potom i Oslobo\u0111enje.
Po\u010detkom naredne godine je uhap\u0161en i osu\u0111en na zatvorsku kaznu koju je odslu\u017eio u trajanju od devet meseci u Po\u017earevcu.
Zdravstveno stanje mu se pogor\u0161alo. Oboleo je od tuberkuloze od koje i umire u Trstu, 10. marta 1875.
Napisao je vi\u0161e novinarskih \u010dlanaka, teorijskih spisa i dela, od kojih je najzna\u010dajnije Srbija na istoku iz 1872.
Univerzitetska biblioteka ‘Svetozar Markovi\u0107’ u Beogradu
Materijalno i teorijsko nasle\u0111e<\/strong>
Pored bronzanih bisti na zelenim povr\u0161inama mnogih mesta u Srbiji, imena ulica, \u0161kola i biblioteka \u0161irom zemlje, nasle\u0111e Svetozara Markovi\u0107a danas u manjoj meri \u017eivi i kod pojedinih politi\u010dkih partija, pokreta i grupacija.<\/p>\n\n\n\n