{"id":998968,"date":"2025-03-17T11:35:00","date_gmt":"2025-03-17T10:35:00","guid":{"rendered":"https:\/\/tvpg.me\/uncategorized\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/"},"modified":"2025-03-17T11:35:00","modified_gmt":"2025-03-17T10:35:00","slug":"rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/tvpg.me\/en\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/","title":{"rendered":"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane. ukupni depozit  u bankarskom sistemu su u istom periodu rasli br\u017ee nego krediti, tj od kraja 2019.godine pa do decembra 2024.godine nivo depozita je uve\u0107an za 2,36 milijardi eura ili 68 odsto! Trend rasta depozita je u jednom periodu korespondirao rastu kredita (do sredine 2021.), \u0161to je vjerovatno posljednica ekonomske nesigurnosti tokom perioda pandemije COVID-19, ali u daljem periodu depoziti rastu ubzrano sa sna\u010dajnim skokom krajem 2022.godine. Od iznosa 3,47 milijardi s kraja decembra 2019.godine, ukupni depoziti su na kraju prethodne godine dostigli nivo od 5,84 milijarde eura, \u0161to pokazuje da klijenti tradicionalno imaju visoko povjerenje u bankarski sistem.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj izra\u017eeniji rast depozita u odnosu na rast kredita dovodi do zna\u010dajnijih promjena tzv L\/D racija (odnos kredita i depozita), <\/strong>koji pokazuje koliko su banke zavisne od depozita sa finansiranje kredita. Od 88 odsto koliko je iznosio na kraju 2019 godine, L\/D racio je na kraju 2022. godine dostigao najni\u017eu vrijednosto od svega 70 odsto (na 1 euro depozita banke su plasirale 0,70 eura kredita), da bi se taj odnos do kraja prethodne godine ipak blago oporavio na 79 odsto, \u0161to pokazuje da su banke postepeno pove\u0107avale kreditnu aktivnost protekle dvije godine. Kako god bilo, ovako nizak L\/D racio govori da bankarski sektor ima dosta prostora za dalji rast kreditiranja, ali da to vjerovatno zahtijeva druga\u010dije upravljanje rizicima i prilago\u0111avanje tr\u017ei\u0161nim uslovima. Dok se to ne desi, banke nastavljaju da ovaj vi\u0161ak \u201eneupo\u0161ljenih\u201c sredstava od depozita plasiraju u drugi tip aktive, a to su prethodne godine uglavnom bile hartije od vrijednosti, koje \u0107emo tako\u0111e obraditi u nastavku teksta.<\/p>\n\n\n\n

STRUKTURA DEPOZITA BANAKA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada je u pitanju struktura ovako visokih depozita u sistemu, analiza njihovog kretanja kroz proteklih nekoliko godina otkriva da su fizi\u010dka lica (rezidenti), kao i nefinansijski sektor (posebno privatna privredna dru\u0161tva), najstabilniji stejkholderi <\/em>banaka, dok su nerezidenti tako\u0111e pove\u0107avali svoj udio, uz istovremeno smanjenje udjela depozita vlade. Samo u periodu izme\u0111u januara 2024. i januara 2025. godine, ukupni depoziti u bankarskom sistemu porasli su za 554 miliona eura, \u0161to predstavlja rast od 13,3 odsto, od \u010dega se 463 miliona eura odnosi na pove\u0107anje baze depozita rezidenata.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Rezidenti su ukupno deponovali 3,82 milijarde eura u januaru 2025. godine, dok me\u0111u njima najve\u0107i udio (52 odsto) i dalje dr\u017ei sektor stanovni\u0161tva sa maltene 2 milijarde eura vrijednih depozita (godi\u0161nji rast 296 miliona eura), dok drugu poziciju me\u017eu deponentima sa 1,47 milijardi eura dr\u017ee privatna privredna dru\u0161tva (38 odsto ukupnih depozita rezidenata uz godi\u0161nji rast od 195 miliona eura). Jedini pad depozita me\u0111u rezidentima depozita bilje\u017ei sektor Vlade (centralna vlada i lokalne uprave), koji je za godinu dana umanjio svoj \u0161tedni konto sa 309 na 223 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n

Nerezidenti su ukupno deponovali <\/strong>903 miliona eura u januaru 2025. godine, \u0161to predstavlja rast od 91 miliona eura (11,2 odsto) u odnosu na januar 2024. godine. Ovaj rast pokazuje da su inostrane institucije i fizi\u010dka lica nastavile da ula\u017eu u doma\u0107i bankarski sistem.<\/p>\n\n\n\n

Ovo je dobra prilika da sagledamo jo\u0161 jedan podatak kojim se rijetko ko bavio do sada, a odnosi se na analizu razlike izme\u0111u prosje\u010dnih kamatnih stopa na kredita koje banke napla\u0107uju i prosje\u010dnih kamatnih stopa na depozite<\/strong> koje banke pla\u0107aju, a koja pokazuje zanimljive trendove posljednjih par godina.<\/p>\n\n\n\n

PROSJE\u010cNE PONDERISANE EFEKTIVNE KAMATNE STOPE NA KREDITE I DEPOZITE<\/p>\n\n\n\n

Naime, kako se iz prilo\u017eenog grafikona u nastavku vidi, prosje\u010dne ponderisane efektivne kamatne stope na kredite  su u toku posljednjih 6 godina dr\u017eale visok nivo, uz blagu oscilaciju u periodu korona krize, da bi se tokom prethodne godine vratile na nivoe koje su stope<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

dosegnule davne<\/em> 2018. godine, a razlog ovome prije svega le\u017ei u \u010dinjenici jakog rasta vrijednosti Euribora koji je zadesio svjetska finansijska tr\u017ei\u0161ta prethodne dvije godine. Sa druge strane, prosje\u010dne ponderisane efektivne kamatne stope na depozite su maltene cijeli posmatrani period bile na niskim nivoima i konstantno bilje\u017eile pad, koji je tek zaustavljen tokom prethodne 2024.godine.<\/p>\n\n\n\n

Tako je PPEKS na kredite na kraju 2024.godine iznosila 6,5 odsto, dok je njen pandan na depozite iznosio 0,25 odsto, \u0161to \u010dini razliku od 6,25 odsto izme\u0111u cijene koju bankarski sektor na nivou prosjeka napla\u0107uje za plasirane kredite i cijene koju bankarski sektor u prosjeku pla\u0107a za deponovana sredstva. Ova razlika izme\u0111u pomenutih stopa je u periodu ve\u0107 pomenute korona krize bilje\u017eila pad, najvi\u0161e iz razloga \u0161to su banke korigovale stope na kredite, dok su stope na depozite i u tom periodu bilje\u017eile pad. Od izbijanja krize u Ukrajini i ve\u0107 pomenutog rasta Euribora, razlika izme\u0111u prosje\u010dnih stopa na kredite i depozite je nastavila da raste pa je tako na kraju 2023. godine ona iznosila \u010dak 6,38 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj rastu\u0107i trend razlike izme\u0111u stopa na kredite i depozite banaka je visoko zaslu\u017ean za pozitivne rezultate koje banke ostvaruju posljednjih godina, ali uvijek postoji mogu\u0107nost da ekonomski uslovi kao i izra\u017eena konkurencija u finansijskom sektoru uti\u010du da se u ovom segmentu situacija i promijeni.<\/p>\n\n\n\n

PROSJE\u010cNE PONDERISANE EFEKTIVNE KAMATNE STOPE NA KREDITE POJEDINIH BANAKA<\/p>\n\n\n\n

Koliko pak iznose prosje\u010dne ponderisane efektivne kamatne stope banaka mo\u017eemo vidjeti iz podataka<\/a> koje na mjese\u010denom nivou objavljuje Centralna banka Crne Gore na svom veb sajtu. Za potrebe ove analize koristili smo podatke sa kraja januara mjeseca ove i januara prethodne godine, dok smo za pore\u0111enje stopa koristili kumulativnu vrijednost prosje\u010dno ponderisanih kamatnih stopa na ukupne kredite, zanemaruju\u0107i pojedine kategorije kredita, dok su kamatne stope obra\u010dunate na osnovu podataka o stanju nedospjele glavnice i nominalnih i efektivnih kamatnih stopa po pojedina\u010dnim aktivnim kreditima, o kojima su izvijestile banke na kraju mjeseca.<\/p>\n\n\n\n

U periodu izme\u0111u januara 2024. i januara 2025. godine, kamatne stope u bankarskom sektoru pokazuju blage promjene, sa ukupnim padom prosje\u010dne efektivne kamatne stope za 0,13 procentnih poena, sa 6,60 odsto na 6,47 odsto. Me\u0111utim, iza ovog prosje\u010dnog trenda kriju se zna\u010dajne razlike u performansama pojedina\u010dnih banaka, gdje neke bilje\u017ee rast, dok druge pokazuju pad kamatnih stopa. Ove promjene kao i razli\u010diti nivoi kamatnih stopa banaka ukazuju na razli\u010dite strategije banaka u privla\u010denju klijenata i upravljanju rizicima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najviso\u010diju prosje\u010dnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu na ukupne kredite je na kraju januara mjeseca bilje\u017eila Addiko banka (8,46 odsto), \u0161to ujedno \u010dini godi\u0161nji rast od 0,14 procentih poena u odnosu na isti mjesec prethodne godine. Na drugoj poziciji je Lov\u0107en banka<\/strong> sa PPEKS na ukupne kredite od 7,23 odsto i rastom stope za posljednjih 12 mjeseci od 0,20 procentnih poena.<\/p>\n\n\n\n

Osim ovih, rast PPEKS tokom posljednjih godinu dana bilje\u017eile su i Zapad banka \u2013 PPEKS na ukupne kredite rasla sa 6,35 odsto iz januara 2024.godine na 6,54 odsto na kraju januara ove godine, kao i Ziraat banka \u010dija je PPEKS rasla sa 5,90 odsto na 6,24 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107e banke u sistemu su smanjile svoje kamatne stope u januaru 2025. godine, \u0161to mo\u017ee biti posljedica smanjenja tro\u0161kova finansiranja ili promjena u strategiji upravljanja rizicima: CKB banka \u2013 PPEKS na ukupne kredite ove banke pala je sa 6,80 odsto na 6,56 odsto u posmatranom periodu, zatim ERSTE banka, \u010dije je PPEKS pala sa 6,62 odsto na 6,23 odsto, kao i NLB banka \u2013 PPEKS bilje\u017ei pad sa 6,70 odsto na 6,46 odsto, dok je prosje\u010dna ponderisana efektivna kamatna stopa na ukupne kredite Hipotekarne banke ostala na istom nivou od 6,22 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Najni\u017eu prosje\u010dnu ponderisanu efektivnu kamatnu stopu na ukupne kredite na kraju janara, uprkos godi\u0161njem rastu od 0,14 procentnih poena, dr\u017ei Universal Capital Banka sa stopom od 4,65 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Kada smo sagledali sa agregatnog nivoa stanja i trendove u nivoima kredita, depozita i kamatnih stopa u bankarskom sektoru, vrijeme je da se fokusiramo na UPOREDNU ANALIZU POSLOVANJA POJEDINIH BANAKA TOKOM PRETHODNE GODINE<\/strong>, imaju\u0107i u vidu finansijske izvje\u0161taje objavljene na veb sajtu CBCG.<\/p>\n\n\n\n

ANALIZA POSLOVANJA BANAKA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U periodu izme\u0111u 2023. i 2024. godine, UKUPNA AKTIVA BANAKA<\/strong> u Crnoj Gori pokazala je zna\u010dajan rast od 8 odsto, \u0161to u apsolutnom iznosu iznosi 516 miliona eura. Me\u0111utim, iako je ve\u0107ina banaka bilje\u017eila rast aktive, neke su se suo\u010dile sa padovima, \u0161to ukazuje na razli\u010dite trendove u bankarskom sektoru.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najimpresivniji rezultat u ovom segmentu ostvarila je HIPOTEKARNA<\/strong> banka, \u010dija je ukupna aktiva tokom godine porasla za 170 miliona eura, \u0161to predstavlja rast od 18 odsto. Ovaj rezultat ne samo da je najve\u0107i u apsolutnom iznosu, ve\u0107 i u procentualnom smislu, \u0161to potvr\u0111uje sna\u017eno poslovanje i ekspanziju ove institucije. Sli\u010dno, ERSTE<\/strong> banka je zabilje\u017eila rast aktive od 14 odsto, \u010dime se pozicionirala kao druga najuspe\u0161nija banka u ovom period.<\/p>\n\n\n\n

ZAPAD<\/strong> banka tako\u0111e je pokazala zna\u010dajan napredak, sa rastom aktive od 13 odsto, odnosno 42 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n

Sa umjerenim rastom sopstvene aktive od 9 odsto, najve\u0107a banka u sistemu \u2013 CKB<\/strong> je pove\u0107ala svoj bilans za 160 miliona eura, dok su NLB<\/strong> i PRVA<\/strong> banka zabilje\u017eile rast od po 7 odsto (NLB<\/strong> je ostvarila pove\u0107anje od 64 miliona, a PRVA<\/strong> od 25 miliona). ZIRAAT<\/strong> banka je tako\u0111e pokazala pozitivan trend sa rastom od 8 miliona, \u0161to iznosi 8 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, ADDIKO banka<\/strong> je zabilje\u017eila skromniji rast aktive od 6 miliona eura (3 odsto), dok je LOV\u0106EN<\/strong> banka ostvarila rast bilansa od 3,5 miliona eura na godi\u0161njem nivou.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, nisu sve banke bilje\u017eile pozitivne rezultate. UNIVERSAL<\/strong> banka registrovala je pad ukupne aktive od 40,5 miliona eura, \u0161to predstavlja smanjenje od 10 odsto. Sli\u010dno, ADRIATIC<\/strong> banka bilje\u017ei pad bilansa od 36 miliona eura, odnosno 7 odsto. Ovi rezultati ukazuju na izazove sa kojima su se ove institucije suo\u010dile, imaju\u0107i u vidu da je njihovo poslovanje uglavnom fokusirano na rad sa nerezidentima.<\/p>\n\n\n\n

U pogledu TR\u017dI\u0160NOG U\u010cE\u0160\u0106A, CKB<\/strong> banka je ostala najve\u0107i igra\u010d na tr\u017ei\u0161tu s ukupnom aktivom od 1,89 milijardi, \u0161to predstavlja 26,10 odsto ukupne aktivne bankarskog sektora. HIPOTEKARNA<\/strong> banka je na drugom mjestu s 15,06 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a, a NLB<\/strong> banka na tre\u0107em mjestu s 14,28 odsto, dok je ERSTE<\/strong> banka kao \u010detvrta u sistemu pove\u0107ala svoje tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e za 0,70 procentnih poena na 12,86 odsto tr\u017ei\u0161ta. Ove \u010detiri banke zajedno kontroli\u0161u vi\u0161e od 68 odsto tr\u017ei\u0161ta<\/strong>, \u0161to ukazuje na visoku koncentraciju u bankarskom sektoru, \u0161to sa jedne strane mo\u017ee predstavljati rizik za tr\u017ei\u0161te, dok sa druge strane ove banke imaju ve\u0107u sposobnost za upravljanje rizicima i investicijama, \u0161to mo\u017ee biti prednost u periodima eventualne ekonomske nestabilnosti.<\/p>\n\n\n\n

\u010cetiri najve\u0107e banke tako\u0111e kontroli\u0161u ve\u0107inu kreditnog portfelja cjelokupnog sektora (73,35 odsto), kao i depozitnog portfelja (66,65 odsto).<\/p>\n\n\n\n

KREDITNI PORTFELJ BANKARSKOG SEKTORA<\/strong> pokazao je pozitivan trend u 2024. godini. Ukupni krediti klijenata porasli su sa 3,4 milijarde eura u 2023. godini na 3,83 milijarde u 2024. godini, \u0161to predstavlja porast od 12,51 odsto (425,5 miliona eura). Najve\u0107i nominalni rast kreditnog portfelja zabilje\u017eile su CKB<\/strong> banka (153 miliona eura), ERSTE<\/strong> banka (86 milioan eura) i NLB<\/strong> banka (85 miliona eura). Kreditni portfelj HIPOTEKARNE<\/strong> banke je tokom protekle godine oja\u010dao 9 odsto tj 21 milion eura, dok su umjereno rasli krediti LOV\u0106EN<\/strong> banke \u2013 15 miliona (8 odsto), kao i PRVE<\/strong> banke 5,7 miliona (3 odsto).<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i procentuali rast ostvarila je ADRIATIC<\/strong> banka, \u010diji su krediti klijenata porasli za 43 odsto, dok i ZAPAD<\/strong> banka bilje\u017ei rast od 25 odsto kreditnog portfelja. S druge strane, ADDIKO<\/strong> banka je zabilje\u017eila pad kreditnog portfelja od 4,3 miliona eura, a UNIVERSAL<\/strong> banka pad od 2,5 miliona eura.<\/p>\n\n\n\n

DEPOZITI KLIJENATA<\/strong> tako\u0111e su pokazali pozitivan trend u 2024. godini \u2013 porasli su sa 5,47 milijardi eura u 2023.godini na 5,8 milijardi u 2024. godini, \u0161to predstavlja porast od 5,96 odsto. Najve\u0107i rast depozita zabilje\u017eile su CKB<\/strong> banka (122,5 miliona eura), HIPOTEKARNA<\/strong> banka (108 miliona eura) i ERSTE<\/strong> banka (80 miliona eura). S druge strane, ADRIATIC<\/strong> banka je zabilje\u017eila pad depozita od 60 miliona eura, a UNIVERSAL<\/strong> banka pad od 42 miliona eura.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kao \u0161to smo ve\u0107 rekli, \u010detiri najve\u0107e banke \u2013 CKB<\/strong>, HIPOTEKARNA, NLB<\/strong> i ERSTE<\/strong> \u2013 dominiraju tr\u017ei\u0161tem kredita gdje njhov zajedni\u010dki rast od 345,1 milion eura \u010dini 81 odsto ukupnog pove\u0107anja svih kredita u sektoru, dok je godi\u0161nji rast njihovog depozitnog portfelja (359,5 miliona eura) ve\u0107i od ukupnog rasta depozita cijelog sektora (326,1 milion eura), \u0161to nagla\u0161ava njihovu klju\u010dnu ulogu u sistemu.<\/p>\n\n\n\n

Vrlo bitna stavka aktive ve\u0107ine banaka i ove godine su INVESTICIJE U HARTIJE OD VRIJEDNOSTI<\/strong> koje su pak na godi\u0161njem nivou bilje\u017eile blagi rast od svega 1 odsto, ali sa razli\u010ditim performansama pojedinih banaka. HIPOTEKARNA <\/strong>(rast za 56,1 miliona eura ), ERSTE <\/strong>(rast 22,4 miliona eura), CKB <\/strong>(rast 11 miliona eura) i ZAPAD <\/strong>(rast 15 miliona eura) \u2013 dominirale su ovim segmentom tokom prethodne godine i zajedno su odgovorne za ve\u0107inu rasta.<\/p>\n\n\n\n

Dok neke banke, poput PRVE <\/strong>(rast 50 odsto) i LOV\u0106EN <\/strong>(rast 33 odsto) bilje\u017ee impresivno ja\u010danje investicionih portfelja, ADRIATIC<\/strong> i NLB<\/strong> su pak tokom prethodne godine smanjile investicije u ovaj vid aktive (pad 16 odsto i pad 34 odsto).<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Da bi pak vidjeli koje su hartije \u010dinilie strukutu investicionih portfelja pojedinih banaka, mora\u0107emo da sa\u010dekamo njihove godi\u0161nje revizorske izvje\u0161taje.<\/p>\n\n\n\n

NETO PROFIT <\/strong>bankarskog sektora je tokom prethodne godine pokazao pozitivne trendove, sa ukupnim rastom od 11 odsto<\/strong>, \u0161to u apsolutnom iznosu iznosi 15,4 miliona eura<\/strong>. Me\u0111utim, iza ovog rezultata kriju se zna\u010dajne razlike u performansama pojedinih banaka, kako u pogledu zarade, tako i u pogledu pojedine vrste prihoda.<\/p>\n\n\n\n

Ukupni NETO KAMATNI PRIHODI<\/strong> svih banaka porasli su za 18 odsto<\/strong> tokom prethodne godine, \u0161to u apsolutnom iznosu vrijedi 42,5 miliona eura<\/strong>. Najve\u0107i rast u procentualnom iznosu ostvarila je HIPOTEKARNA<\/strong> banka, sa pove\u0107anjem od 7,7 miliona (33 odsto), dok je LOV\u0106EN<\/strong> banka zabilje\u017eila rast od 3,3 miliona eura (30 odsto). CKB<\/strong>, najve\u0107a banka po ukupnim prihodima, ostvarila je rast od 11,3 miliona (15 odsto), \u010dime je zadr\u017eala svoju dominantnu poziciju sa tr\u017ei\u0161nim u\u010de\u0161\u0107em od 32 odsto.<\/p>\n\n\n\n

\u010cetiri najve\u0107e banke po neto kamatnim prihodima \u2013 CKB<\/strong>, NLB<\/strong>, ERSTE<\/strong> i HIPOTEKARNA<\/strong> \u2013 zajedno dr\u017ee 72 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a<\/strong> i doprinijele su sa 30 miliona od ukupnog rasta sektora, \u0161to pokazuje njihovu klju\u010dnu ulogu u generisanju prihoda ove vrste.<\/p>\n\n\n\n

Ukupni NETO PRIHODI OD NAKNADA<\/strong> porasli su za 4 odsto <\/strong>na godi\u0161njem nivou, \u0161to u apsolutnom iznosu iznosi 2,3 miliona eura. Najve\u0107i rast ostvarila je ZAPAD<\/strong> banka, sa godi\u0161njim pove\u0107anjem od 49 odsto, dok je CKB<\/strong> zabilje\u017eila rast od 17 odsto. CKB<\/strong> je i ovdje najve\u0107i igra\u010d, sa tr\u017ei\u0161nim u\u010de\u0161\u0107em od 31 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, neke banke su do\u017eivjele padove kada su u pitanju prihodi od naknada. ADDIKO<\/strong> je smanjila prihode od naknada za 986 hiljada eura (-46 odsto), dok su ERSTE<\/strong> i UNIVERSAL<\/strong> zabile\u017eile padove od 1,5 miliona (-26 odsto) i 1,2 miliona (-23 odsto).<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ukupni NETO PROFIT<\/strong> svih banaka na kraju prethodne godine iznosio je 161,4 miliona eura<\/strong>. Najve\u0107i rast u procentualnom iznosu ostvarila je ZIRAAT<\/strong> banka, sa pove\u0107anjem od 83 odsto, dok je HIPOTEKARNA<\/strong> zabilje\u017eila rast od 6,2 miliona (51 odsto). CKB<\/strong>, koja je najve\u0107a banka po ukupnom profitu, ostvarila je rast od 4,5 miliona (8 odsto), \u010dime je zadr\u017eala svoju dominantnu poziciju i u ovom segmentu.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, neke banke su do\u017eivjele pad neto profita. ADDIKO<\/strong> je smanjila profit za 1,4 miliona (-31 odsto), dok je PRVA<\/strong> banka zabile\u017eila pad od 56 hiljada u odnosu na profit iz 2023. godine. Ove detalje ste ve\u0107 mogli \u010ditati na na\u0161em portal OVDJE<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

ZAPOSLENI<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U periodu izme\u0111u kraja 2023. i 2024. godine, bankarski sektor pokazuje rast BROJA ZAPOSLENIH<\/strong> od 8 odsto<\/strong>, \u0161to u apsolutnom iznosu predstavlja 197 novih radnika\/ca<\/strong>. Istovremeno, ukupni tro\u0161kovi zaposlenih tako\u0111e su porasli za 13,6 odsto<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i rast broja zaposlenih u procentualnom iznosu ostvarila je ADRIATIC<\/strong> banka, sa pove\u0107anjem od 32 radnika (46 odsto). Ovo je impresivan rezultat, s obzirom na to da je ova banka prethodne godine imala samo 70 zaposlenih i po toj kategoriji bila najmanja banka u sistemu, ali to danas ve\u0107 nije. LOV\u0106EN<\/strong> banka tako\u0111e je pokazala zna\u010dajan rast sa 25 novih zaposlenih (15 odsto).<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107a banka po broju zaposlenih CKB<\/strong>, pove\u0107ala je svoj kadar za 45 radnika\/ca (8 odsto), \u010dime je zadr\u017eala svoju dominantnu poziciju sa 586 zaposlenih. NLB<\/strong> i HIPOTEKARNA<\/strong> tako\u0111e su pove\u0107ale broj zaposlenih za 29 (8 odsto) i 17 (8 odsto), respektivno. \u010cetiri najve\u0107e banke po broju zaposlenih \u2013 CKB<\/strong>, NLB<\/strong>, ERSTE<\/strong> i HIPOTEKARNA<\/strong> \u2013 zajedno zapo\u0161ljavaju 1.580 radnika\/ca, \u0161to predstavlja 62 odsto<\/strong> ukupnog broja zaposlenih u sektoru.<\/p>\n\n\n\n

Dok je ukupni rast tro\u0161kova zaposlenih na nivou sektora iznosio 13,6 odsto, neke banke su zna\u010dajno pove\u0107ale ulaganja u svoje zaposlene. ZAPAD<\/strong> banka ima najve\u0107i rast prosje\u010dnog izdvajanja po zaposlenom, sa pove\u0107anjem od 17 odsto na godi\u0161njem nivou, \u0161to je najve\u0107i apsolutni i procentuali rast me\u0111u svim bankama. HIPOTEKARNA<\/strong> banka tako\u0111e je pove\u0107ala prosje\u010dne tro\u0161kove po zaposlenom za 14 odsto, dok je ZIRAAT<\/strong> zabilje\u017eila rast od 15 odsto.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, ADRIATIC<\/strong> banka smanjila je tro\u0161kove po zaposlenom za 34 odsto u odnosu na godinu ranije, \u0161to je najve\u0107i pad u ovom segmentu, a \u0161to mo\u017ee biti posljedica brojnog zapo\u0161ljavanja novih radnika\/ca, \u010dije plate su dovele do umanjenja prosjeka na nivou banke.<\/p>\n\n\n\n

Posljedica razli\u010ditih trendova prosje\u010dnih izdvajanja na nivou pojedinih banaka je vrlo vjerovatno i preraspodjela dijela izdvajanja za penzijsko osiguranje, koji je reformom EvropaSad2 ostavljen na raspolaganju poslodavcima, a javna je tajna da su pojedine banke taj iznos prenijele na radnike\/ce, \u0161to je uticalo da izdvajanja za zaposlene tih banaka porastu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Iz prilo\u017eene tabele se vidi da banke koje najvi\u0161e izdvajaju za tro\u0161kove zaposlenih u prosjeku (Adriatic<\/strong> i Hipotekarna<\/strong>) ostvaruju i najve\u0107i neto profit po zaposlenom, a sljedstveno tome najve\u0107e neto kamatne prihode, dok zaposleni u njima tako\u0111e vuku<\/em> najve\u0107i recipro\u010dni dio ukupne aktive.<\/p>\n\n\n\n

ZAKLJU\u010cAK<\/p>\n\n\n\n

Da zaklju\u010dimo, ukupno posmatrano, bankarski sektor je tokom prethodne godine pokazao znake jake ekspanzije, sa dominantnim trendom rasta. Me\u0111utim, moramo imati u vidu da su godinu za nama karakterisali visok nivo Euribora kao i visoke stope prinosa na hartije od vrijednosti (\u0161to je omogu\u0107ilo bankama da zabilje\u017ee visoke kamatne prihode), uz istovremeno rekordno niske pasivne kamatne stope (\u0161to je bankama obezbijedilo niske kamatne rashode), a da je 2025.godina u koju smo zagazili ve\u0107 na po\u010detku donijela pad pomenutih stopa i o\u010dekivano ve\u0107e razne tro\u0161kove poslovanja. Dodatno, kako je najavljeno ove godine Crna Gora ulazi u Sepa sistem me\u0111unarodnih pla\u0107anja \u0161to \u0107e mogu\u0107e uticati na pad prihoda od naknada, dok je o\u010dekivano da konkurencija u sistemu bude izra\u017eenija najavljenim ja\u010dim anga\u017eovanjem Razvojne banke (ex IRF) i ulaskom novih igra\u010da<\/a>, \u0161to sve mo\u017ee uticati na kamatne prihode banaka u budu\u0107em periodu.<\/p>\n\n\n\n

Sve ovo mo\u017ee zna\u010diti da \u0107e banke biti pred velikim izazovom da ponove prethodnu godinu kada je u pitanju rezultat, \u0161to bi bilo parvo finansijsko umije\u0107e.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Iznos buto kredita \u00a0sa kraja januara (posljednji dostupni podaci na sajtu CBCG) sa pred-korona godinom (2019) mo\u017eemo vidjeti da je njihov nivo za proteklih 6 godina uve\u0107an za \u010dak 52 odsto! U periodu od 2019. do 2021.godine krediti su rasli postepeno (10 odsto), uz registrovan blagi pad sredinom 2020.godine \u0161to se mo\u017ee opravdati kao posljedica pandemije. U periodu od 2022.godine pa do kraja 2024.godine krediti bilje\u017ee konstantan rast, sa jako izra\u017eenim ubrzanjem sredinom 2023.godine, kazali su iz Bankar.me<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":909287,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[27],"tags":[11812,1709],"naslovna":[],"class_list":["post-998968","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-kapital","tag-trziste"],"acf":[],"yoast_head":"\nTV PG - Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/tvpg.me\/en\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_GB\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura- TV PG\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"\u00a0Iznos buto kredita \u00a0sa kraja januara (posljednji dostupni podaci na sajtu CBCG) sa pred-korona godinom (2019) mo\u017eemo vidjeti da je njihov nivo za proteklih 6 godina uve\u0107an za \u010dak 52 odsto! U periodu od 2019. do 2021.godine krediti su rasli postepeno (10 odsto), uz registrovan blagi pad sredinom 2020.godine \u0161to se mo\u017ee opravdati kao posljedica pandemije. U periodu od 2022.godine pa do kraja 2024.godine krediti bilje\u017ee konstantan rast, sa jako izra\u017eenim ubrzanjem sredinom 2023.godine, kazali su iz Bankar.me\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/tvpg.me\/en\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"TV PG\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2025-03-17T10:35:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"720\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"405\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"dmcsrbija.com@gmail.com\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"dmcsrbija.com@gmail.com\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Estimated reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"17 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"NewsArticle\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"dmcsrbija.com@gmail.com\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/5c39170f12db1b8b457732d0b5c854e2\"},\"headline\":\"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura\",\"datePublished\":\"2025-03-17T10:35:00+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/\"},\"wordCount\":3368,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/01\\\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg\",\"keywords\":[\"kapital\",\"tr\u017ei\u0161te\"],\"articleSection\":[\"Ekonomija\"],\"inLanguage\":\"en-GB\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/\",\"name\":\"TV PG - Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/01\\\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg\",\"datePublished\":\"2025-03-17T10:35:00+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-GB\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-GB\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/01\\\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/01\\\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg\",\"width\":720,\"height\":405},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/ekonomija\\\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/\",\"name\":\"TV PG\",\"description\":\"Radio Televizija Podgorica\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#organization\"},\"alternateName\":\"Radio Televizija Podgorica\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-GB\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#organization\",\"name\":\"TV PG\",\"url\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-GB\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/02\\\/LOGO_PG-TV-plavi.webp\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2026\\\/02\\\/LOGO_PG-TV-plavi.webp\",\"width\":600,\"height\":384,\"caption\":\"TV PG\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"},\"publishingPrinciples\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/politika-privatnosti\\\/\",\"ownershipFundingInfo\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/impressum\\\/\",\"ethicsPolicy\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/politika-privatnosti\\\/\",\"diversityPolicy\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/politika-privatnosti\\\/\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/tvpg.me\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/5c39170f12db1b8b457732d0b5c854e2\",\"name\":\"dmcsrbija.com@gmail.com\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-GB\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/68592660ad6347fad0fb587f8d5d8f1a7b44961362f56e4f2cd524feb87e9069?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/68592660ad6347fad0fb587f8d5d8f1a7b44961362f56e4f2cd524feb87e9069?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/68592660ad6347fad0fb587f8d5d8f1a7b44961362f56e4f2cd524feb87e9069?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"dmcsrbija.com@gmail.com\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/dmcsrb.com\"]}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO Premium plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"TV PG - Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/tvpg.me\/en\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/","og_locale":"en_GB","og_type":"article","og_title":"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura- TV PG","og_description":"\u00a0Iznos buto kredita \u00a0sa kraja januara (posljednji dostupni podaci na sajtu CBCG) sa pred-korona godinom (2019) mo\u017eemo vidjeti da je njihov nivo za proteklih 6 godina uve\u0107an za \u010dak 52 odsto! U periodu od 2019. do 2021.godine krediti su rasli postepeno (10 odsto), uz registrovan blagi pad sredinom 2020.godine \u0161to se mo\u017ee opravdati kao posljedica pandemije. U periodu od 2022.godine pa do kraja 2024.godine krediti bilje\u017ee konstantan rast, sa jako izra\u017eenim ubrzanjem sredinom 2023.godine, kazali su iz Bankar.me","og_url":"https:\/\/tvpg.me\/en\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/","og_site_name":"TV PG","article_published_time":"2025-03-17T10:35:00+00:00","og_image":[{"width":720,"height":405,"url":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"dmcsrbija.com@gmail.com","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"dmcsrbija.com@gmail.com","Estimated reading time":"17 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"NewsArticle","@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/"},"author":{"name":"dmcsrbija.com@gmail.com","@id":"https:\/\/tvpg.me\/#\/schema\/person\/5c39170f12db1b8b457732d0b5c854e2"},"headline":"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura","datePublished":"2025-03-17T10:35:00+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/"},"wordCount":3368,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg","keywords":["kapital","tr\u017ei\u0161te"],"articleSection":["Ekonomija"],"inLanguage":"en-GB","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/","url":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/","name":"TV PG - Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura","isPartOf":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg","datePublished":"2025-03-17T10:35:00+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-GB","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-GB","@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#primaryimage","url":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/01\/989041_euro-novacjpg_506x900-1.jpg","width":720,"height":405},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/tvpg.me\/ekonomija\/rekordne-zarade-banaka-pocivaju-na-ukupnoj-aktivi-vecoj-od-sedam-milijardi-eura\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/tvpg.me\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Rekordne zarade banaka po\u010divaju na ukupnoj aktivi ve\u0107oj od sedam milijardi eura"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/tvpg.me\/#website","url":"https:\/\/tvpg.me\/","name":"TV PG","description":"Radio Televizija Podgorica","publisher":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/#organization"},"alternateName":"Radio Televizija Podgorica","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/tvpg.me\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-GB"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/tvpg.me\/#organization","name":"TV PG","url":"https:\/\/tvpg.me\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-GB","@id":"https:\/\/tvpg.me\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/02\/LOGO_PG-TV-plavi.webp","contentUrl":"https:\/\/tvpg.me\/wp-content\/uploads\/2026\/02\/LOGO_PG-TV-plavi.webp","width":600,"height":384,"caption":"TV PG"},"image":{"@id":"https:\/\/tvpg.me\/#\/schema\/logo\/image\/"},"publishingPrinciples":"https:\/\/tvpg.me\/politika-privatnosti\/","ownershipFundingInfo":"https:\/\/tvpg.me\/impressum\/","ethicsPolicy":"https:\/\/tvpg.me\/politika-privatnosti\/","diversityPolicy":"https:\/\/tvpg.me\/politika-privatnosti\/"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/tvpg.me\/#\/schema\/person\/5c39170f12db1b8b457732d0b5c854e2","name":"dmcsrbija.com@gmail.com","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-GB","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/68592660ad6347fad0fb587f8d5d8f1a7b44961362f56e4f2cd524feb87e9069?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/68592660ad6347fad0fb587f8d5d8f1a7b44961362f56e4f2cd524feb87e9069?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/68592660ad6347fad0fb587f8d5d8f1a7b44961362f56e4f2cd524feb87e9069?s=96&d=mm&r=g","caption":"dmcsrbija.com@gmail.com"},"sameAs":["https:\/\/dmcsrb.com"]}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/998968","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=998968"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/998968\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/909287"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=998968"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=998968"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=998968"},{"taxonomy":"naslovna","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvpg.me\/en\/wp-json\/wp\/v2\/naslovna?post=998968"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}