Najmlađi članovi porodice Dmitrić, dočekali su ekipu Gradske televizije spremno. Uz osmijeh i recitaciju.
Kažu da im ništa ne fali, te da kao odlikaši najviše vole kada za školu imaju sve što im je potrebno.. Najmlađem Jakovu nedostaju igračke..
Majka Edina, sa ponosom istiše da su djeca skromna, te da su svjesna situacije u kojoj se nalaze.. Ipak ne može da sakrije patnju koja je postala dio svakodnevnice.. nedostataka osnovnih uslova za život. Kao nezaposleni, roditelji Lorene, Itane i Jakova, ne mogu da priušte djeci ono što bi najviše željeli.. Dnevnice na povremenim angažovanjima u obavljanju fizičkih poslova, nisu dovoljne za život dostojanstven čovjeka
“Iskrena da budem najteže mi pada kada oni nešto traže i zahtijevaju, a ja ne mogu da im pružim”, kaže edina Dmitrić.
Prisjeća se kada su, kao petočlana porodica, boravili u jednoj hladnoj sobi.. A zimi je teško naći posao, objašnjava majka maloljetne djece. Pomoć su zatražili od države..
“U tom trenutku baš se dešavalo da djeca nemaju i da sam ja išla da potražim pomoć od njih, i da nam oni nisu izašli u susret, i ja sam ta koja je zahtijevala da oni dođu kod nas u kontrolu, da vide gdje živimo, i oni znaju od čega mi plaćamo stan, i jedan period smo baš težak imali. Nisam im se obraćala više, jer se to čeka baš neki dugi period”, kaže Edina.
Zaposleni u Gradskoj televiziji donirali su porodici Dmitrić pakete sa osnovnim životnim namirnicama, a mali Jakov najviše se obradovao Betmenu… Ipak, socijalno ugrožene porodice, moraju postati vidljive za cjelokupan sistem, ističe Edina..
“Da se malo više obrate tim socijalnim slučajevima i da okrenu pažnju na njih, iz tog razloga jer mnogo ima, čak i gorih nego što je moja situacija, da malo više obrate pažnju na njih, eto bar, taj krov nad glavom bi mnogo značio mnogima”, kaže ona.
Festival „Biser Jadrana“ 2026. raspisao konkurs za najbolju kompoziciju u kategoriji pop, zabavne i mediteranske muzike
Objavljen prvi trejler za “Kuću zmaja 3”: Izdaje i velika bitka
Budvanske poklade održane po planu uprkos jakoj kiši
Njihovi zahtjevi nisu veliki, ali su izgleda preveliki za sistem, koji ih, kako kažu, ignoriše.. Postavlja se pitanje, da li možda gledamo u pogešnom pravcu, i gdje smo zakazali.. kao sistem, kao društvo ili možda kao ljudi..
