Naveo je da su se zaposleni u nuklearki od početka rata suočavali sa izazovima bez presedana u svetskoj praksi.
“To je jedinstven slučaj atomske centrale koja se našla u zoni borbenih dejstava i uprkos tome, u svim režimima rada, tokom protekle četiri godine, uspevala da sačuva bezbednost i uvjeren sam da će tako ostati”, rekao je Černičuk za RIA Novosti.
Status najveće atomske elektrane u Evropi i među 10 najvećih na svetu, ključna je tema oko koje se na trilateralnim sastancima spore Rusija, SAD i Ukrajina.
Po riječima Černičuka, ideja o mogućnosti prepuštanja upravljanja nuklearkom Amerikancima je isključena.
Cjelokupan personal na lokaciji, bez izuzetka, čine državljani Ruske Federacije”, rekao je Černičuk.
Na pitanje da li operateri nuklearnih elektrana u SAD, odnosno privatne kompanije, poseduju dovoljno znanja i iskustva za upravljanje objektima izgrađenim u sovjetskom periodu, Černičuk je odgovorio ”dovesti operatera sa bilo koje američke nuklearne elektrane i postaviti ga za upravljački pult reaktora sovjetskog projekta jednostavno nije realno”.
‘Izuzetni stručnjaci, pojedinci, možda, postoje. Međutim, u potpunosti zameniti postojeći personal na našoj elektrani drugim kadrom, naročito onim koji je svoja teorijska i praktična znanja sticao na drugačijim tipovima reaktora i kod drugih proizvođača, apriori je nemoguće”, rekao je Černičuk.
Upitan da prokomentariše izjavu generalnog direktora državne korporacije “Rosatom” Alekseja Lihačova da Zaporoška nuklearna elektrana može postati predmet pregovora pod određenim uslovima, Černičuk je odgovorio da je, koliko je njemu poznato, ruska strana iznijela predlog da se električna energija proizvedena u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani prodaje Ukrajini, po povlašćenoj ili uslovnoj cijeni.
