Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je u ponedeljak 26. januara izjavio da je ruski udio u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vrijedan između 900 miliona evra i milijardu eura, kao i da je “Srbija bila spremna da za taj dio plati duplo”.
Dan kasnije, mađarski portal Nepszava.hu, pozivajući se na neimenovane izvore, objavljuje da će MOL za cio ruski udio u NIS-u da plati blizu 1,4 milijarde eura.
Podsjetimo, riječ je o 56,15 odsto vlasništva u NIS-u koje bi trebalo da kupi zajedničko preduzeće mađarske MOL grupe i ADNOC-a iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, u kojem bi Arapi imali manjinsko vlasništvo.
Iako je potvrđeno da MOL pregovara o kupovini NIS-a, kao i da je dogovoreno da Srbija od mađarske kompanije (ili zajedničke?) kupi dodatnih pet odsto udijela u NIS-u, čime bi svoje vlasništvo uvećala sa 29,9 odsto na gotovo 35 odsto, cijena transakcije javno nijednom nije bila pomenuta, do trenutka dok vrijednost ruskog udijela nije saopštio predsjednik Srbije.
Međutim, dva dana prije pomenute izjave predsjednika Srbije, vrijednost transakcije ipak je bila tema o kojoj je, doduše ne direktno, govorio jedan od direktora u Mol grupi.
Naime, 24. januara izvršni direktor za strategiju MOL Grupe Đerđ Bača, gostovao je u MOL Talks podkastu, gdje je razgovarao sa Ambrušom Halasom, direktorom korporativnih komunikacija ove kompanije, o pozadini transakcije i narednim koracima u preuzimanju NIS-a.
Tada je, kao što je portal N1 već pisao, rečeno i da je u planu formiranje zajedničkog preduzeća MOL-a i ADNOC-a u kojem bi mađarska kompanija imala većinsko vlasništvo, a koja bi zapravo bila kupac ruskog udijela u NIS-u.
Bača je, između ostalog, saopštio i da je potpisan poseban memorandum sa Vladom Srbije, kojim se potvrđuje podrška ulasku MOL-a i definišu različiti oblici te podrške, ali i objasnio da se MOL memorandumom obavezao da Republici Srbiji dodijeli još pet odsto vlasništva u NIS-u.
Kada je bio upitan za vrijednost transakcije, Bača nije odgovorio direktno, u konkretnim ciframa, ali je istakao da je, po veličini, investicija u NIS uporediva sa transakcijom u ACG polja kada je MOL otkupio udio američkog Čevrona, dok je po pitanju složenosti kupovina udijela u NIS uporediva sa ulaganjem u hrvatsku Inu i slovačku rafineriju Slovnaft.
Festival „Biser Jadrana“ 2026. raspisao konkurs za najbolju kompoziciju u kategoriji pop, zabavne i mediteranske muzike
Objavljen prvi trejler za „Kuću zmaja 3“: Izdaje i velika bitka
Budvanske poklade održane po planu uprkos jakoj kiši
Inače, pomenuta investicija u ACG polja je, prema saopštenjima same MOL grupe, vredna, 1,57 milijardi dolara (što je nešto više od 1,3 milijarde eura).
Podsjetimo i da je Srbija amandmanom na Predlog Zakona o budžetu za 2026. izdvojila dodatne 164 milijarde dinara, što je oko 1,4 milijarde evra “za nabavku finansijske imovine”, gdje se kao razlog u obrazloženju navodi „obezbjeđivanje energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje“ (opširnije u Nedeljniku).
Nenad Gujaničić glavni broker društva Momentum sekjuritis podsjeća na tržišna očekivanja od prodaje Naftne industrije Srbije.
“Ono što mislim da su bila tržišna očekivanja od ove transakcije jeste da 100 odsto akcija NIS-a vredi između dve i tri milijarde evra, pa mi ova špekulacija od 1,4 milijarde evra za 56 odsto akcija (što je vrednost 2,5 milijardi evra za celu kompaniju) izgleda realnija u odnosu na cenu od 900 miliona do milijardu eura za ruski paket akcija (što znači da 100 odsto NIS-a vredi u najboljem slučaju 1,8 milijardi eura)”, kaže Gujaničić za portal N1.
On ističe da to, opet, ne mora da znači da će izvjesno biti cijena od 1,4 milijarde eura.
Ali, ako bi Mađari preuzeli NIS za manje od milijardu evra, pride uz finansijsku pomoć budućeg manjinskog akcionara (ADNOC) i pet odsto akcija koje bi preuzela naša država, onda bi to, kako kaže Gujaničić, “za njih bio zaista super povoljan posao”.
“Naravno, ovo sve uz pretpostavku da je ova očekivana transakcija čisto tržišne prirode, odnosno da nije deo i nekog drugog poslovnog odnosa Mađari-Rusi kojih nije da nema”, zaključuje naš sagovornik.
